Opasnost koja vreba osobe s blagim simptomima korone

Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu pratili su 177 osoba sa laboratorijski potvrđenom infekcijom SARS-CoV-2 u toku devet meseci - što je najduža takva studija do danas. Značajno je da je u ovoj grupi bilo 150 bolesnika koji su imali blagi oblik bolesti i nisu bili hospitalizovani.Otkrili su da je 30 odsto ispitanika prijavilo dugotrajne simptome. Najčešći su bili umor i gubitak mirisa ili ukusa. Više od 30 odsto ispitanika prijavilo je lošiji kvalitet života u poređenju sa periodom pre bolesti. 14 učesnika (8 odsto) - uključujući 9 osoba koje nisu bili hospitalizovane - prijavili su da imaju problema sa obavljanjem barem jedne životne aktivnosti, poput svakodnevnih poslova.Naučnici su napisali da bi, sa 57.8 miliona slučajeva kovid pozitivnih širom sveta, "čak i mala učestalost dugotrajnih posledica bolesti mogla imati ogromne zdravstvene i ekonomske posledice".

CNN navodi primer Majkla Regana (50), koji je pre skoro godinu dana preležao kovid 19."Probudio sam se ujutro i bilo mi je vruće, a bio sam i bez daha", rekao je, prisećajući se jutra 22. marta 2020."Ušao sam u kupatilo pokušavajući da dođem do daha i odmah sam iskašljao krv u lavabo... Završio sam tog dana u bolnici i bio pozitivan na kovid", dodao je.Regan je rekao da je dva meseca proveo u bolnici i van nje, s akutnim kovidom 19. Simptomi mu nisu nestali od tada - često oseća bol u grudima, u rukama i nogama, drhtanje i gubitak vida na jedno oko.

Dr Kristijan Sendrok je profesor medicine na UC Davis School of Medicine u Kaliforniji. On je direktor intezivne nege, ali i prvog centra za dugotrajne posledice kovida 19 u SAD."Kada pogledamo dugoročne simptome, najčešći koje vidimo su umor, letargija i poremećaj spavanja, a to čini verovatno više od polovine slučajeva. Gubitak ukusa i mirisa vrlo je specifičan. Kratkoća daha je vrlo specifična, a takođe i bol u grudima", rekao je.Sandrok kategoriše simptome u nekoliko kategorija. Problemi kao što su bol u grudima, otežano disanje i upala srca spadaju u kardiovaskularnu kategoriju. Bol u grudima i otežano disanje mogu, u zavisnosti od osnovnog uzroka, spadati u respiratornu kategoriju, kao i smanjena tolerancija na vežbanje i abnormalnosti pluća.Osip, gubitak kose, pa čak i gubitak zuba svrstavaju se u dermatološku kategoriju. U neurološku kategoriju spadaju gubitak mirisa i ukusa, poremećaj spavanja, izmenjena kognicija i oštećenje memorije. Depresija, anksioznost i promene raspoloženja, objasnio je, spadaju u psihijatrijsku kategoriju.

Neki od ovih simptoma uzrokovani su komplikacijama usred produženog boravka u bolnici. Neke može pokrenuti oštećenje kapilara, a neke autoimuni odgovor tela izazvan visokim nivoom upala.Takođe, određeni simptomi su direktna posledica infekcije virusom, poput gubitka mirisa ili ukusa, prema Sendroku.Još jedna veća studija, objavljena početkom januara u časopisu The Lancet, otkrila je da od 1.733 pacijenta sa koronavirusom koji su lečeni u kineskom gradu Vuhan, 76 odsto još uvek ima barem jedan simptom šest meseci nakon što su simptomi počeli. Ali ovu grupu su u potpunosti činili hospitalizovani pacijenti.***Bonus video:https://youtu.be/HsaVdFm3dUoPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram