2
Karcinom debelog creva može uspešno da se izleči kod više od 80 odsto pacijenata. Važno je da se osoba javi na vreme lekaru, odmah pri pojavljivanju prvih simptoma.
Kada su u pitanju simptomi karcinoma debelog creva, oni su, prema rečima onkologa, dr Jelene Jevrtović, često nespecifični i neprepoznati na vreme, a prvenstveno zavise od lokalizacije tumora u debelom crevu.
„Tumori desnog kolona najčešće ne daju simptome dok se bolest ne razvije, a kada se razvije pacijenti se žale na malaksalost, povremene bolove u trbuhu ili nadutost, a u laboratorijskim analizama se verifikuje anemija, sa sniženim nivoima hemoglobina i gvožđa u serumu“, objašnjava dr Jevtović za portal N1.
Ona dodaje da kada su u pitanju tumori leve strane debelog creva, oni su relativno lakši za dijagnotikovanje i pacijenti mogu sami da posumnjaju na bolest, jer usled tumora može da se javi vidljivo krvarenje u stolici, kao i promena u konzistenciji i obliku stolice.
„Karakterističan znak tumora rektuma je sužena stolica, odnosno stolica tanka kao olovka“, ističe doktorka.
Dr Jevtović takođe naglašava da svaka vidljiva krv u stolici, kao i izmenjen ritam pražnjenja creva koji vremenski traje uz neke od navedenih simptoma, treba da bude alarm da se pacijent javi lekaru.
Skrining odnosno rano otkrivanje karcinoma bi trebalo sprovesti kod svih osoba starijih od 50 godina, smatra doktorka.
„Skrining se sprovodi jednostavnim testom stolice na skriveno krvarenje u tri uzorka stolice. Ako su testovi negativni, potrebno je testove ponoviti za dve godine, a ako je jedan test na skriveno krvarenje pozitivan, ti pacijenti se dalje upućuju na kolonoskopski pregled da bi se otkrio tačan uzrok krvarenja“, objašnjava dr Jevtović.
Pročitajte više:
Ona dodaje da pozitivan test ne znači istovremeno i postojanje tumora, jer uzrok krvarenja mogu da budu i benigni polipi, zapaljenske bolesti creva, kao i venske bolesti.
„Dijagnoza karcinoma debelog creva se postavlja kolonoskopskim pregledom sa biopsijama i histopatološkim nalazom, uz obaveznu laboratorijsku I radiološku dijagnostiku – skener grudnog koša, abdomena i karlice, odnosno magnetnu rezonacu abdomena i karlice“, kaže sagovornica portala N1.
Doktorka smatra da su u rizičnoj grupi prvenstveno osobe koje u svojoj porodici ili bliskoj rodbini imaju članove koji su bolovali i koji su se lečili od karcinoma.
„Pacijenti koji se leče od hroničnih inflamatornih bolesti creva, ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti takođe spadaju u rizičnu grupu za razvoj karcinoma creva“, kaže doktorka.
Pročitajte više:
Ona dodaje i druge faktore rizika za kancer debelog creva, poput pušenja cigareta, konzumacije alkohola, gojaznosti, fizičke neaktivnosti I sedenternog načina života.
Kako navodi dr Jevtović, ako se bolest otkrije u početnom stadijumu, procenat izlečenja je preko 80 odsto, i u takvoj situaciji radikalna hiruška operacija je najčešće jedini i dovoljan modalitet.
„Kod karcinoma u odmaklom stadijumu osim hiruške intervencije, neophodno je dalje onkološko i radioterapeutsko lečenje“, kaže doktorka.
Dr Jevtović kaže da nažalost svest o značaju skrininga u Srbiji nije dovoljno razvijena, te su stoga potrebne dodatne sistemske intervencije da bi se to unapredilo.
„Prvestveno je potrebna edukacija medicinskog kadra kako u primarnim zdravstenim ustanovama, tako i specijalizovanim ustanovama, kao i medijska promociji kao značajan oblik podsećanja i podsticanja pacijenata za samokontrole“, ističe doktorka.
U Srbiji, na godišnjem nivou, bolest se otkrije kod oko 4.500 ljudi, a smatra se da oko 3.000 pacijenata premine od posledica ovog karcinoma.
„Bolest se najčešče javlja kod osoba starosne dobi oko 65 godina, ali u poslednjih nekoliko godina povećan je broj mlađih pacijenata, onih u 40. godinama. Takođe nešto je češće javljanje bolesti kod muškaraca nego kod žena, a procentualno prikazan odnos okvirno iznosi 60 odsto kod muškaraca, a 40 odsto kod žena“, kaže onkolog dr Jevtović.
***
Bonus video: intervju dr Milan Žegarac direktor Instituta za onkologiju
