Odgovori dr Šeklera na tri pitanja koja zanimaju celu Srbiju

Naučnik iz Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, koji je među prvima pročitao genom novog koronavirusa, takođe nam je vrlo iscrpno i detaljno objasnio kako i kada ćemo se najverovatnije zaraziti.U trenutku u kojem pandemija ne jenjava i kada svako zna nekog ko je zaražen, čini se da maskama, strepnji i agoniji nema kraja. Ipak, u Srbiju su stigle vakcine, koje su naša velika nada, a sa njima i strah i nepoverenje građana.Zato smo odgovore na velike i opravdane nedoumice potražili od stručnjaka koji jednostavnim jezikom objašnjava zašto je važno primiti vakcinu - ali daje i svoje prognoze za period pred nama.Dr Milanko Šekler odgovara na tri pitanja koje muče građane Srbije.

Zašto primiti vakcinu?

"Da krenemo od početka: postoji osnovna podela na bakterijske, virusne, parazitske i gljivične infektivne bolesti.Za gljivične bolesti postoje antimikotici, kojih ima nekoliko, stalno se pronalaze novi i odlični su. Postoje antiparazitici za parazitske bolesti. Uredno ih svi piju i služe da se očistimo od parazita, kao i životinje.Kada su bakterijske bolesti u pitanju, postoji čitava paleta antibiotika koji se upotrebljavaju, stalno se pronalaze novi takođe.Ali, kad dođemo do antivirusnih lekova, tu je tačka. Antivirusnih lekova ima jako malo, vrlo su problematični za korišćenje s obzirom da je svaki od njih vrlo toksičan.Virusi nisu živa bića, za razliku od parazita i bakterija. Virusi su nešto što nauka ne tretira kao živo jer nemaju sopstveni metabolizam. Virusi su sačinjeni od RNK i DNK koji imaju sposobnost da sami sebe reprodukuju i da se dalje umnožavaju, i imaju spoljni omotač koji štiti tu RNK i DNK. Dakle, najprostija tvorevina je virus. Onda mi nemamo antivirusnih lekova – a ako ih ima oni su vrlo, vrlo skupi. Jednostavno, nisu pristupačni širokim masama.https://youtu.be/eRVfBe-jXmgPošto za virusne bolesti ne postoji drugi način lečenja sem preventive – vakcine su najjednostavniji način borbe protiv virusnih bolesti. I za životinje i za ljude. To je jedini siguran način da se borite protiv virusnih infekcija – iz prostog razloga što su one najmanje štetne, skoro možemo da kažemo da uopšte nisu štetne.Imamo atenuirane vakcine, kod kojih smo mi oslabili virus određenim metodama, da on više nema snagu da izazove bolest, ali izaziva zaštitu kao da je onaj pravi od kojeg bismo se razboleli.Zatim imamo rekombinantne vakcine u kojima koristimo neki vrlo bezbedan virus, koji je potpuno beningnan, koji ne izazva nikakve simptome – pa na njega nakalemimo neki deo drugog virusa koji je nama od interesa, da bi organizam stvorio zaštitu. To je recimo slučaj kod kineske, ruske i Oksford vakcine.A postoji i jedna potpuno nova grupa vakcina, gde ili koristimo samo deo virusa, samo neku česticu površinsku na koju organizam treba da stvori zaštitu, pa onda kad naiđe virus, on prepozna to parče na virusu, i na osnovu njega ga neutrališe, ubija. Međutim, te vakcine su skupe za proizvodnju i nisu toliko efikasne.

Onda imate RNK vakcine, kao što su Fajzer / Bajontek i Moderna. To je najnoviji način proizvodnje vakcina – nijedna vakcina do sada nije proizvedena na taj način. Pokušava se 15, 20 godina. Vrlo su duga ispitivanja i nijedna nije uspela da završi registraciju. Ona je jeftina za proizvodnju – gotovo desetak puta je jeftinije da proizvedete Fajzerovu nego rusku ili kinesku -zato što ne umnožavate virus već samo njegovu RNK. Dakle, nemate potrebe za bezbednosnim merama, ne rizikujete da vam se zarazi osoblje, a to je sve jako skupo. Jednostavno, postoji metodologija koja je jako pristupačna i gde određeni aparati rade sintezu molekula, i koji se bukvalno proizvode na litre.Samo jedno parče virusa se ubrizgava, a onda organizam stvori na osnovu te informacije deo proteina, na osnovu kojeg će druge ćelije vašeg organizma da stvore zaštitu. U samom startu, taj koncept je onako futuristički – određene ćelije vašeg organizma počnu da proizvode delove virusa, a onda druge vaše ćelije ih prepoznaju kao strana tela i počinju da proizvode antitela, odnosno zaštitu.Čim se to tako kaže, ispada da u vašem organizmu istovremeno vaše ćelije proizvode delove virusa, a druge to prepoznaju kao nešto štetno i proizvode zaštitu. Odmah vidite da tu nešto može da bude alergijsko, da bude nešto autoimuno – jer u isto vreme vaš organizam pravi nešto što ne treba, a i proizvodi zaštitu od toga.

Do sada na taj način nije nijedna vakcina registrovana. Ove prve registrovane vakcine su zato meni izazvale blagu zadršku, u smislu da li su ovaj put uspešno uspeli da reše problem alergija i autoimunih bolesti. Bilo je slučajeva alergija i to može da se očekuje – ali, iskreno rečeno, ako postoji rizik da će svako deseti da dobije neku alergijicu, on može da sačeka pola sata u ambulanti, i da mu se, ako se alergija pojavi odmah, daju dva, tri preparata koja se inače daju u zavisnosti od težine alergijske reakcije. To onda odmah nestane, kao kad te ujede pčela, ti kupiš tableticu, popiješ je i za 3, 4 sata nestane sve.U ispitivanjima je jasno da ova vakcina proizvodi vrlo dobru zaštitu, to niko ne spori. Bitna je još jedna stvar: te firme koje se time bave već decenijama mogu da kreiraju vakcinu na taj način, ali su sada prvi put u istoriji nisu mučili muku sa fondovima. To su skupa ispitivanja. Zamislite firmu koja 10 godina ulaže svoja sredstva u razvoj i ne uspeva da registruje vakcinu, iako tu rade vrhunski eksperti.

Ovaj put, što se tiče finansija nebo im je bilo limit. U Americi se Moderna i Fajzer pojave i kažu: "Mi bismo da napravimo vakcinu". Odgovor im je bio - napišite cifru. Njima su verovatno dali desetine milijardi - ako naprave vakcinu okej, ako ne naprave isto okej – pare ne vraćaju. Jer to jedini način na koji su oni pristali da rade, jer su se bojali ponovnog ulaganja svojih sredstava, a da opet ništa ne bude. Ne sumnjam da su imali mogućnosti da u ovako kratkom vremenskom periodu reše pitanja za koja je trebao novac.Treba da se prate alergijske reakcije i naša zemlja treba da ih prati i da kao povratnu informaciju šalje te podatke Fajzeru, oni to i traže. I njima kao proizvođačima odgovara da ako nešto može da se popravi, da se popravi.Tako da – vakcinu treba primiti – pogotovo oni ljudi koji spadaju u rizične kategorije. Recimo, zdravstveni radnici. Oni su stalno, svaki dan izloženi riziku i velikoj koncentraciji virusa. Naravno, i starosne kategorije. Ne možemo da pustimo ljude preko 65 godina da se možda zaraze, možda ne zaraze, a znamo da će smrtnost biti 15 odsto. To je previše, to je nehumano.Vakcinu treba primiti zato što imaš zdrav razum i logiku. A priče o čipovanju, otrovima – ja stvarno ne mogu da gledam te gluposti jer ih samo treba podsetiti na vakcinu protiv dečije paralize.https://youtu.be/NezyrB53RfgPosle Drugog svetskog rata, puno dece je obolevalo i ostajalo doživotno nepokretno. Američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt je bio nepokretan, a bio je bogat. Onda je on otvorio državne fondove da se reši taj problem, pošao je od sebe i prikupio dosta sredstva na svoje ime. Ogromna sredstva su obezbeđena i privatne firme su se takmičile koja će pre da napravi vakcinu. One su napravljene i mi danas nemamo nepokretne dece. A cifra nepokretne dece je u pojedinim zemljama išla do jednog deteta na hiljadu – to uopšte nije malo.Pritom, te vakcine su bile mnogo teže za pravljenje i mnogo nebezbednije. Dobro je tu podsetiti se priče o doktoru Džonasu Salku.On je bio čovek koji je vodio vakcinaciju dece u Americi u prvoj turi. Rešio je da prvo vakciniše svoje unuče, da bi bio primer za druge. Desetak laboratorija je proizvodilo vakcinu po njegovoj recepturi, da bi što više proizveli za kratko vreme.Vakcina koju je on dao svom unučetu je bila iz neke laboratorije koja nije dobro ispoštovala proces, tako da su napravili vakcinu s greškom. Salkovo unuče je zbog toga ostalo nepokretno, kao i još 1.000 dece. Ali on se nije slomio, već je rekao da veruje u vakcinu i da je to greška u proizvodnji!Platio je cenu sam, ali je verovao da će nove serija vakcine da spasi decu – i ta vakcina se i dan danas koristi."https://youtu.be/yNRx_m-EcF4

Da li bi policijski čas imao efekta?

"Policijski čas i zatvaranje imaju smisla u samom početku kada nemate mnogo zaraženih i možete svakog pojedinačno da nađete. Kada se zatvore ljudi i prekine se kretanje i kontakt, onda postoji način da se pozabavimo izolovanim slučajevima u izolovanim gradovima.Ali sve se menja kada poraste broj zaraženih. Da je zatvaranje uspešno, Italija nikad ne bi ukinula policijski čas. Oni su ga sve vreme imali u početku, a broj zaraženih je samo rastao. To je zato što i kada uvodite te mere, virus se širi i dalje, samo smo ga bitno usporili i dobili na vremenu, da može da se pripremi zdravstveni sistem, da se stigne da se nabavi ono što fali. Da se nabave respiratori, zaštitne oprema, dijagnostička sredstva, da se otvore nove laboratorije koje će da rade na mnogo većem broju uzoraka.Dakle, policijski sat ima smisla u startu da ti počneš da rešavaš sve probleme koji će odjednom da te stignu. Zamislite da smo mi u martu imali 8.000 slučajeva dnevno, a Torlak može da uradi 160 uzoraka!

Policijski sat nema sad smisla jer je virus toliko raširen, toliko je prisutan, da bismo sada samo zatvorili ljude da se po kućama razboljevaju. U svakoj zgradi ima bar po dve, tri pozitivne osobe. A ako zatvorite ljude, ići će jedni kod drugih. Ništa ne bismo dobili.Ako danas imamo 4.000 zaraženih, moja matematika kaže da zapravo imaš od 35 do 40 hiljada stvarnih slučajeva. Znači za 10 dana, imaćeš 300 hiljada. I šta bi zatvaranjem dobili, da sa 300 padne broj na 260? Po meni, to nema nikakvog smisla.Ja uvek koristim seljačku logiku: razmislim prvo onako prosto, logički pa tek onda uključim stručne principe. Jer ako kreneš od principa, često od drveta ne vidiš šumu. A ovde je stvar prosta - ako moja procena kaže da je u Srbiji prokuženo sad 50 odsto ili više ljudi, zašto bi zbog drugih 3,5 miliona ljudi zatvarali, ako već 3,5 ljudi ne mogu da obole?"

Kada će se konačno sve ovo završiti?

"Ovaj ceo cirkus oko korone će da se završiti ranije nego što 99 odsto ljudi misli. Svoju tvrdnju potkrepljujem time da ako saberemo broj ljudi koji su stupili u kontakt s virusom, a to ne znaju, i one koji znaju to, pa dodamo i trenutni broj zaraženih osoba, to je već oko pola Srbije.Virus sada pokušava da zarazi nekoga ko je već prokužen, ima zaštitu, a ne zna – i on se više neće zaraziti nikako. Virus sada može da zarazi svakog drugog, a ne svakog, kao što je bilo na početku. Ima manji izbor i to duplo.Šta nam to govori? Broj zaraženih će da počne da pada sam od sebe. Već sam u tekstu od 25. novembra hrabro napisao da će oko Nove Godine opasti broj zaraženih, u trenutku kada smo dnevno imali po 8.000. I to je počelo da se dešava – ali onda su se desile i kolone na granicama", zaključuje dr Šekler.***Bonus video:https://youtu.be/9I8PisIkJ8sPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram