Naša okolina, ali i životne navike, uveliko utiču na zdravlje mozga. Postoje neki naučno dokazani načini da održite mozak mladim.
Koje navike možete da usvojite u korist zdravlja vašeg mozga?
Kako starimo, mozak počinje da se menja. Do 60. godine, frontalni režanj i hipokampus, oblasti uključene u kognitivne funkcije i kodiranje novih sećanja, počinju da se smanjuju, kao i bela materija, snopovi nerava koji prenose signale između moždanih ćelija.
Mozak takođe proizvodi manje hemijskih glasnika, uključujući hormone dopamin i serotonin, što može da ubrza depresiju i kognitivni pad. Međutim, redovno vežbanje je korisno jer deluje na ćelijskom nivou, tako što povećava broj mitohondrija u moždanim ćelijama.
„Ali držite se dalje od područja visokog zagađenja ako želite da dobijete zdravstvene beneficije“, kaže Ijan Madvej, viši predavač na Školi javnog zdravlja Imperijal koledža u Londonu.
Sićušne čestice zagađenja se udišu i zatim se akumuliraju u mozgu. Druga teorija je da zagađenje dovodi do sistemske upale u celom telu, koja vremenom utiče na mozak, kaže Ijan Madvej.
Pročitajte još:
„U oba slučaja, smatra se da čestice izazivaju oksidativni stres, što dovodi do oštećenja neurona ili moždanih ćelija. Kada vežbam, trudim se da izbegavam prometne puteve“, kaže naučnik.
Kada je u pitanju zdravlje mozga, čini se da je izlaganje specifičnom zagađivaču – nanočesticama magnetita – posebno štetno, sugeriše Barbara Maher, profesorka nauke o životnoj sredini na Univerzitetu Lankaster.
„To su čestice bogate gvožđem koje nastaju sagorevanjem ili trenjem od motora vozila ili kočnica“, kaže.
Drugi zagađivači iz saobraćajnih isparenja takođe predstavljaju opasnost, jer su dovoljno mali da uđu u mozak. Međutim, magnetit je posebno zabrinjavajući jer je katalizator za formiranje jedinjenja koja mogu dovesti do oštećenja ćelija ili smrti ćelije, dodaje profesorka Maher.
U studiji koju je objavila 2016. godine, profesorka Maher je pronašča obilje nanočestica magnetita u moždanom tkivu stanovnika Meksiko Sitija i Mančestera – oba grada u kojima su ljudi izloženi isparenjima iz saobraćaja i industrijskog zagađenja.
Kako starimo, sistem koji održava da sve ispravno funkcioniše u ćelijama postaje manje efikasan, objašnjava Nikolas Ktistakis, ćelijski biolog na Babraham institutu, istraživačkoj instituciji prirodnih nauka u Kembridžu.
Takođe, mitohondrije u ćelijama mogu prestati da rade kako treba i počnu da ispumpaju štetne molekule zvane slobodni radikali. Ali možete pomoći vašim ćelijama autofagijom.
„Kada uđemo u periode posta, primoravamo sistem autofagije da se aktivira da bi razgradio delove ćelije, kako bi proizveo energiju. Ali to takođe počinje da eliminiše loše stvari koje čine ćeliju manje efikasnom“, dodaje naučnik.
Neki naučnici slede dijetu 5:2, gde postite dva dana u nedelji. Ili za sličan efekat, s vremena na vreme smanjite na 40 odsto onoga što inače jedete tokom dve nedelje.
Uvek zauzmite razuman pristup ograničenjima u ishrani i razgovarajte o tome sa svojim lekarom pre nego što započnete bilo koji režim.
Možda nikada niste čuli za njih, ali održavanje zdravih glijalnih ćelija važno je za niz moždanih funkcija, kaže Toni Dikenson, profesor neuronauke, fiziologije i farmakologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Glijalne ćelije se nalaze u celom nervnom sistemu i važne su za „uvoz“ hranljivih materija i uklanjanje otpada.
„Ako se glijalne ćelije upale, one mogu osloboditi toksične hemikalije koje poremete normalan rad neurona. Hronična upala u ovim ćelijama povezana je sa problemima koji se kreću od depresije do demencije#, kaže profesor Dikenson.
Biljni flavonoidi — jedinjenja koja proizvode šarene pigmente koji se nalaze u crvenoj i žutoj paprici, ljubičastim patlidžanima i zelenom lisnatom povrću — imaju protivupalno dejstvo na ćelije, kao i antivirusno i antitumorsko dejstvo.
Spavanje je vreme kada mozak vrši dubinsko čišćenje – ako se taj otpad ne ukloni, tokom vremena se može nakupiti i formirati nakupine toksičnih proteina povezanih sa demencijom.
Spavanje od sedam do devet sati je neophodno za zdrav život, kao i dobra ishrana i vežbanje, kaže profesor Rasel Foster, sa Univerziteta u Oksfordu.
Zvuči kontraintuitivno, ali ako želite da ubrzate san, pokušajte da ležite u krevetu u mraku otvorenih očiju, kaže Kolin Espi, profesor medicine spavanja na Univerzitetu u Oksfordu. Ovo je deo tehnike nazvane „paradoksalna namera“ koju je prvi opisao 1985. godine, što znači odupiranje snu, umesto pokušaja da ga prisilite.
***
Bonus video: Novi pobednik Slagalice: Mozak ne pravi razliku pred reflektorima i van njih
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar