Niste gladni, a ne prestajete da mislite o hrani? O ovom fenomenu svi pričaju, ali ga retko ko razume

Dugo se verovalo da je to pitanje discipline. Ili navike. Ili, još gore, lične slabosti. Međutim, poslednjih godina nauka sve jasnije ukazuje na nešto drugo - fenomen koji dobija sve više pažnje i koji ima svoj naziv: na engleskom “food noise”, a na srpskom jednostavno – stalno razmišljanje o hrani.

Šta je to?

Reč je o stalnom, nametljivom toku misli o hrani, koji nema direktne veze sa fizičkom glađu. Za razliku od emocionalnog prejedanja, kada posežemo za hranom kao odgovorom na stres ili tugu, ovde je problem u samim mislima koje ne prestaju. Kao radio koji je stalno uključen, čak i kada pokušavate da ga ignorišete. Ono što
dodatno komplikuje stvar jeste činjenica da ovaj “šum” često nastaje tamo gde ga najmanje očekujemo - kod ljudi koji su godinama pokušavali da “drže stvari pod kontrolom”.

Restriktivne dijete, stalno preispitivanje šta je dozvoljeno, a šta nije, kao i pritisak da se postigne određeni izgled, mogu dugoročno pojačati upravo ono što pokušavamo da utišamo. Umesto slobode, dobijamo još više razmišljanja o hrani.

Zato ne čudi što mnogi ovaj osećaj opisuju kao začarani krug koji utiče na svakodnevicu – otežava fokus, kvari uživanje u malim stvarima i često vodi ka epizodama prejedanja, nakon kojih dolazi poznat osećaj krivice. Nije problem samo u tome šta jedemo, nego i u tome koliko nas ta tema mentalno okupira.

Upravo zbog toga, ovaj fenomen i pitanje kako da ga se rešimo postali su predmet brojnih istraživanja. Jedno od poslednjih je studija u Sjedinjenim Američkim Državama koja je pratila iskustva 550 osoba koje koriste terapiju na bazi semaglutida za regulaciju telesne težine. Reč je o aktivnoj supstanci koja deluje na centre u mozgu zadužene za osećaj sitosti i regulaciju apetita. Rezultati su pokazali značajan pad intenziteta ovog mentalnog “šuma”: broj ljudi koji su prijavljivali stalne misli o hrani tokom dana smanjen je za 46 odsto, dok je udeo onih kod kojih je to negativno uticalo na svakodnevni život pao sa 60 odsto na 20 odsto.

Istovremeno, gotovo dve trećine ispitanika navelo je poboljšanje mentalnog blagostanja, a velika većina i usvajanje zdravijih navika, što dodatno pomera fokus sa same telesne težine na širu sliku odnosa prema hrani i sopstvenom telu.

Savremene terapije koje deluju na centar apetita

U tom kontekstu, sve češće se govori i o savremenim terapijskim pristupima koji deluju upravo na ove mehanizme. Semaglutid kao jedan od njih se koristi u terapiji gojaznosti kao deo šireg, medicinski vođenog pristupa koji uključuje i promene životnih navika.

Semaglutid za lečenje gojaznosti pod imenom „Vigovi“ registrovan je u Srbiji od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva, a naveden je kao inovativni lek za lečenje gojaznosti u poslednjem izdanju Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse „Lečenje gojaznosti“ Ministarstva zdravlja.

„Mnogo je barijera pred kojima se nalaze osobe sa gojaznošću u nastojanju da smanje telesnu težinu, a uporno i stalno razmišljanje o hrani jeste jedna od njih. Nebrojano puta se čuje ono: “Umreću gladan/na i debeo/la”, uz objašnjenje kako im to razmišljanje o hrani pravi najveće opterećenje i podstiče osećaj gladi. Zato je važno da lek utiče na centre u mozgu koji regulišu apetit i osećaj sitosti jer je to način da se prekine začarani krug stalnih misli o hrani i lakše uspostave zdravije navike“, objašnjava dr Irena Đorđević i naglašava da „lek nije samostalno rešenje već se primenjuje isključivo uz preporuku i nadzor lekara, u okviru jasno definisanih indikacija, kao deo celovitog pristupa zdravlju i promeni životnih navika. Kod onih kod kojih je potrebno uvođenje leka, kada on inicijalno pomogne da se ovaj začarani krug prekine, moguće je uspostavljati nove, zdrave navike. Kad ljudi prepoznaju moć tih novih navika i počnu da uživaju u benefitima promene, to postaje velika motivacija da zadrže novi životni stil.“

Važno je imati u vidu da se lek izdaje isključivo uz lekarski recept. Kao i svi inovativni lekovi registrovani u Evropskoj uniji i Srbiji, i semaglutid za lečenje gojaznosti u prvih pet godina od registracije ima oznaku za dodatno praćenje (▼), što je uobičajen standard koji obezbeđuje brzo detektovanje novih bezbednosnih informacija u prvim godinama primene.

Najvažnija promena je u načinu razmišljanja

Ipak, možda je najvažnija promena ona u načinu razmišljanja. Ako osećate da stalno mislite o hrani, to ne znači da nešto radite pogrešno – možda samo prvi put prepoznajete fenomen koji sada ima svoje ime. A kada nešto ima ime, lakše je da se razume i, što je još važnije, da se promeni.