Koji alarm vas budi?
Ujutro vam je teško da ustanete pa pomerate alarm i po nekoliko puta? Navodno, jutarnji umor može biti povezan sa zvukom alarma. Barem tako tvrdi nedavna australijska studija koja je otkrila da određeni zvukovi alarma mogu da smanje jutarnju omamljenost, tako da se brže probudite i osećate se budnijim, piše CNBC.
Učesnici studije koji su se probudili uz melodičnu pesmu imali su niži nivo jutarnje omamljenosti od onih koji su odabrali grub i glasan zvuk alarma. Čini se da pesme s melodijama imaju energizirajući učinak, „povećavaju uzbuđenje, kogniciju i pažnju“, što vam pomaže da se osećate manje omamljeno dok se budite, napisali su istraživači s Kraljevskog instituta za tehnologiju u Melburnu.
Razlog? Istraživači pretpostavljaju da kombinacija tonova koji se podižu i spuštaju u melodiji pesme „podstiču uzbuđenje unutar našeg sistema, što zauzvrat može dovesti do povećane budnosti“, kaže Stjuart Mekfarlan, glavni autor studije. “Zamislite scenario u kojem će sportista biti bolji kada se zagreje. Melodija može ‘zagrejati naš mozak’ efektnije za dnevnu aktivnost umesto da nas šokira na akciju.“
Pročitajte još:
S druge strane, čini se da glasan i grub alarm „zbunjuje našu moždanu aktivnost kad se probudimo“, rekao je Adrijan Dajer, koautor, u objavi. Potrebno je sprovesti više istraživanja kako bi se utvrdilo koje bi vrste pesama bile najbolje za „tromost sna“, odnosno prelaz iz sna u budnost, ali Mekfarlan predlaže uključivanje melodijskih zvukova uz koje možete da pevušite.
U studiji su autori označili dve pesme za koje veruju da bi bile dobre melodije za razbuđivanje: “Good Vibrations” od The Beach Boysa i “Close to Me” od The Cure.
“Pesma koju trenutno isprobavam je ‘Borderline’ od Madone,” kaže Mekfarlan.
Drugi faktori, uključujući lični muzički ukus ljudi, takođe mogu uticati na to koliko je pesma za alarm efektna.
„Ako možemo da nastavimo da poboljšavamo naše razumevanje veze između zvukova i budnog stanja, mogao bi da postoji potencijal za primenu na mnogim poljima, posebno s nedavnim napretkom u tehnologiji spavanja i veštačkoj inteligenciji“, rekao je Dajer u saopštenju.
Zaista, autori studije primetili su da bi ovi nalazi mogli imati važne implikacije za ljude u mnogim profesijama – od NASA-inih astronauta do dežurnih lekara – koji moraju brzo da se probude i budu spremni.
Ali, bez obzira na vaše zanimanje, omamljenost tokom dana može uticati na vaš učinak. Inercija sna obično traje do 30 minuta nakon buđenja, a pokazalo se da se produžava dva do četiri sata, kaže Mekfarlan. „Ako uspemo da smanjimo ove simptome menjanjem zvukova alarma koje koristimo u melodičnije i skladnije, mogli bismo barem krenuti prema sigurnijim uslovima za sve“, kaže on.
Pa, ništa vas ne košta da probate.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar