5
Dve nove studije nemačkih naučnika ukazuju na to da su se u više od tri četvrtine pacijenata koji su se nedavno oporavili od kovida 19 razvili dugoročni srčani problemi, čak i ako njihovo stanje nije zahtevalo hospitalizaciju.
Rezultate magnetne rezonance srca (MRI) obavljene na stotinu oporavljenih od kovida 19 lekari su uporedili s rezultatima iste istrage obavljene na stotinu osoba koje nisu bile zaražene koronavirusom. Prosečna starost ispitanika bila je 49 godina, a dve trećine bolesnika oporavilo se kod kuće.
Nakon nešto više od dva meseca među inficiranim pacijentima uočen je veći rizik za razvoj srčanih problema u odnosu na ispitanike iz kontrolne grupe. Rezultate istraživanja nemački lekari objavili su nedavno u časopisu JAMA Cardiology.
Pokazalo se da su kod velike većine pacijenata, njih 78, nastala ozbiljna oštećenja srčanog mišića, poput onih koja se javljaju nakon srčanog udara.
Šezdeset i sedam pacijenata oporavljalo se kod kuće, a stanje 33 pacijenta zahtevalo je hospitalizaciju.
„To su relativno mladi i zdravi pacijenti starosti od 45 do 53 godine koji su se razboleli u proleće. Mnogi od njih tek što su se bili vratili sa skijanja i niko nije mislio da ima problema sa srcem“, rekla je dr Valentina Puntman, kardiolog Univerzitetske bolnice u Frankfurtu koja je vodila MRI studiju.
Kazala je i da je to što su se kod 78 odsto pacijenata koji su se ‘oporavili’ od kovida 19 razvili ozbiljni srčani problemi daje važne podatne.
„To govori da bolest kod većine ostavlja posledice na srčani mišić, premda ne postoje uobičajeni simptomi srčanih bolesti, poput, na primer, bola u grudima koji prati anginu pektoris“, objasnila je doktorka Puntman, dodavši kako smatra da bi, čim se pacijentu dijagnostikuje kovid-19 trebalo odmah delovati i pratiti stanje srčanog mišića.
Virus u srcu
U sklopu druge studije analizirani su nalazi obdukcije 39 osoba koje su umrle na početku pandemije i čija je prosečna starost bila 85 godina. Kod njih 24 otkriven je visok nivo virusa u srčanom mišiću.
Pročitajte još:
„Kod pacijenata sa izuzetno teškom kliničkom slikom uočili smo znakove viralne replikacije. Još ne znamo kakve su dugoročne posledice promena u genskoj ekspresiji. Prema podacima o drugim sličnim virusnim bolestima možemo zaključiti da teži oblik bolesti nema dobar ishod“, rekao je doktor Dirk Vesterman, kardiolog Univerzitetskog centra za srce i kardiovaskularni sistem iz Hamburga.
Rezultati obe studije upućuju na to da bi kod mnogih pacijenata koji su preboleli kovid-19 moglo da se razvije zatajenje srca, stanje u kom ono ne može da ispumpa dovoljnu količinu krvi da bi zadovoljilo potrebe svih delova tela za kiseonikom i hranljivim materijama. Prerano je govoriti o tome jesu li oštećenja kod pacijenata koji se oporavljaju od kovida 19 prolazna ili trajna, ali kardiolozi su zabrinuti.
Obe studije ukazuju na to da kod osoba koje se zaraze kovidom 19 postoji veliki rizik za razvoj srčanih problema kasnije u životu, smatra doktor Metju Tomi, kardiolog i docent iz bolnice u okviru njujorškog sistema Mount Sinai.
„Postavlja se pitanje koliko dugo takve promene traju i hoće li ovo stanje prerasti u nešto hronično ili će se stanje srčanog mišića vremenom postupno poboljšavati“, dodaje Tomi.
Od početka pandemije osobe s kardiovaskularnim problemima, poput visokog krvnog pritiska, bolesti koronarnih arterija ili zatajenja srca, znaju da su izložene većem riziku od infekcije i smrtnog ishoda. Veza između kovida 19 i stvaranja krvnih ugrušaka pojavila se kasnije, nakon što su lekari počeli da s koronavirusom povezuju plućnu emboliju i moždani i srčani udar.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
