3
Odavno je poznato da je mediteranska ishrana dobra za zdravlje, ali nova studija na Harvardu pokazala je da mediteranski način života može smanjiti šanse za preranu smrt za 29%. Dakle, šta je tačno mediteranski stil života?
Ne radi se samo o veoma popularnoj mediteranskoj ishrani, koja ograničava prerađenu hranu i fokusira se na povrće i zdrave masti. Pored „dobre hrane“, studija sugeriše da se može živeti duže ako imaš „dobre prijatelje“ i dovoljno se odmaraš.
Najnovije istraživanje o mediteranskom načinu života sprovedeno je u saradnji La Universidad Autonoma de Madrid i Harvard T.H. Chan School of Public Health, a bavilo se ispitivanjem navika stanovnika zemalja poput Italije i Španije.
Mediteranska dijeta, koja je šestu godinu zaredom proglašena za najbolju ishranu na svetu, naglašava važnost kvalitetnog snabdevanja namirnicama i punjenja vašeg tanjira celovitom hranom i žitaricama bogatim hranljivim sastojcima.
Ovaj stil ishrane obuhvata tradicionalnu ishranu 21 zemlje koje se graniče sa Sredozemnim morem, uključujući Italiju, Grčku, Hrvatsku, Tursku i Monako – gde ima puno svežeg zeleniša, voća, ribe, orašastih plodova i maslina.
Plan ishrane na mediteranskoj dijeti uključuje nemasne proteine poput ribe i piletine, sveže proizvode i, naravno, maslinovo ulje bogato antioksidansima.
Pročitajte još:
Pored ishrane, istraživači su identifikovali karakterističan „mediteranski stil života“ koji promoviše dovoljno odmora, fizičku aktivnost i druženje.
„Ljudi koji se pridržavaju mediteranskog načina života imaju manji rizik od oboljevanja od raka i od smrtnosti od svih uzroka“, navodi se u saopštenju za štampu kojim je predstavljena ova studija.
Istraživači su pre devet godina proučavali navike u ishrani i načinu života 110.799 učesnika starosti od 40 do 75 godina širom Velike Britanije i kroz sepcijalno dizajniran upitnik su im određivali „indeks mediteranskog stila života“.
Devet godina kasnije, istraživači su uradili naknadno istraživanje o trenutnom zdravlju prvobitnih učesnika u studiji. Od 110.799 ljudi, 4.247 je umrlo od različitih uzroka, 2.401 od raka i 731 od kardiovaskularnih bolesti.
Upoređujući dobijene rezultate sa MEDLIFE indeksom, naučnici su otkrili povezanost između mediteranskog stila života i nižeg rizika od smrti. Ljudi koji su u sve tri kategorije imali visok MEDLIFE indeks (ishrana, navike, socijalizacija) pokazali su niži rizik od smrtnosti od svih uzroka i raka. Oni koji su živeli najpribližnije ovom stilu života, pokazali su 29% manji rizik od smrtnosti od svih uzroka i 28% manji rizik od smrtnosti od raka.
Zanimljivo je da je kategorija „fizička aktivnost, odmor i društvene navike i druženje“ najviše povezana sa ovim smanjenim rizikom od smrti, kao i nižim rizikom od smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.
Mnoge prethodne studije su se bavile prednostima mediteranskog načina života i njegovim zdravstvenim prednostima, ali uglavnom unutar regiona – vrlo malo istraživanja je urađeno o samom načinu života na ljudima izvan regiona.
„Ova studija sugeriše da je moguće da nemediteranska populacija usvoji mediteransku ishranu koristeći lokalno dostupne proizvode i da usvoje celokupni mediteranski način života u okviru svog kulturnog konteksta“, izjavila je vodeći autorka studije profesorka Mercedes Sotos Prieto.
Prema analizi iz marta, žene koje se pridržavaju mediteranske ishrane imaju skoro 25% manji rizik od srčanih oboljenja i rane smrti. Ranija studija Univerziteta Harvard kaže da je mediteranska dijeta jedan od četiri uobičajena obrasca zdrave ishrane koji mogu pomoći da se smanji rizik od rane smrti do 20%.
