Imuni odgovor koji izaziva južnoafrički soj koronavirusa mogao bi da se ispostavi kao ključ pobede nad virusom i njegovim mutacijama, otkrili su naučnici.
Virusološkinja Peni Mur je bila među prvim naučnicima koji su ukazali na to da soj koronavirusa identifikovan u Južnoj Africi može da izbegne odgovor imunog sistema formulisan originalnim virusom. Zato nije očekivala dobre vesti kada je testirala imuni odgovor ljudi zaraženih tom varijantom, nazvanom B.1.351. Međutim, njen tim je otkrio da je B.1.351 infekcija pokrenula antitela koja su se odbranila i od starih i od novih verzija virusa.
„To je bilo iznenađenje“, kaže Mur, s Nacionalnog instituta za zarazne bolesti i Univerziteta Vitvatersrand u Johanesburgu. Otkriće, objavljeno na bioRkiv ovog meseca, nastavlja se na niz nedavnih istraživanja koja sugerišu da bi vakcine mogle da se nose sa različitim varijantama koronavirusa iz prošlosti, sadašnjosti – a možda čak i budućnosti.
Pročitajte još:
Istraživači iz Južne Afrike identifikovali su B.1.351 krajem 2020, nakon čega se ovaj novi soj proširio širom sveta. Posebnu pažnju naučnika privukao je jer je izbijao na mestima koja su već bila teško pogođena prvim talasom korone, i zato što je nosio promene koje su oslabile snagu nekih antitela na SARS-CoV- 2. Klinička ispitivanja pokazala su i da je umanjio efikasnost vakcina Novavaks, Johnson & Johnson, i AstraZeneca.
Mur se nadala da će infekcija B.1.351 pokrenuti snažne imunološke reakcije, ali postojala je mogućnost da one budu slabije nego kod drugih sojeva. Tim je analizirao antitela 89 ljudi koji su bili hospitalizovani sa infekcijama B.1.351. Za merenje kapaciteta antitela da blokiraju infekciju koristili su „pseudovirus“ – modifikovani oblik HIV-a koji inficira ćelije pomoću spiralnog proteina SARS-CoV-2.
Ispostavilo se da su ljudi koji su se oporavili od infekcije B.1.351 stvorili antitela koliko i oni zaraženi ranijim varijantama. Ta antitela su dobro blokirala pseudoviruse sa mutacijama B.1.351, ali su takođe blokirala i druge sojeve, među kojima i brazilski.
Mur priznaje da još ne zna zašto infekcija B.1.351 rezultira tako širokim imunološkim odgovorom, ali moguće je da antitela prepoznaju osobine virusnog spajk proteina koji se ne razlikuju među sojevima. „To je jedina stvar o kojoj razmišljam ovih dana“, kaže viruspološkinja.
Osim toga, dobijeni rezultati su i podsticaj naporima da se razviju vakcine sposobne da se nose sa različitim sojevima. Prošle nedelje su ažurirane verzije Modernine vakcine, a Fajzer takođe planira da testira vakcine zasnovane na genetskoj sekvenci B.1.351. „Mislim da postoji velika verovatnoća da će te vakcine imati bolji učinak“, kaže Mur, prenosi Nature.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar