Naučnica otkrila da ljudi mogu da žive preko 100 godina, ali da je jako bitna jedna stvar: "Nije ishrana i nije fizička aktivnost"

- Šta je potrebno da biste živeli 100 i više godine? Odgovor na ovo pitanje nije ono što biste očekivali.

Džulijan Holt Lansted, naučnica na Brigam Jang Univerzitetu, uradila je istraživanje sa 10.000 sredovečnih ljudi. Analizirala je svaki aspekt njihovog života - način ishrane, fizička aktivnost, finansijski status, koliko često odlaze kod lekara, da li su pušači itd. Džulijan zajedno sa kolegama pratila je ispitanike sedam godina kako bi ustanovila ko je od njih preživeo u zavisnosti od načina života i ko je u međuvremenu preminuo. Tim sa Brigam Jang Univerziteta zanimalo je šta je ispitanicima produžilo život, rekla je Suzan Pinker.

Na dnu liste razloga koji potencijalno skrate životni vek su - kvalitet vazduha, hipertenzija i višak kilograma. Iako se već decenijama debatuje o višku kilograma, kako istraživanje ukazuje - ovaj problem nije razlog za kraći životni vek.

Na sredini liste koji utiču na dugovečnosti su - fizička aktivnost, vakcinacija protiv gripa i ostavljanje alkohola.

Na vrhu liste kao tri najvažnija razloga koji utiču na dugovečnost su - odricanje nikotina, bliski odnosi (prijatelji, emotivni partneri). Kada su bliski odnosi u pitanju, naučnici su ih definisali kao podršku u slučaju pozajmice, odlaska kao lekara i u važnim životnim trenucima.

Prvo mesto, kao najvažniji faktor dugovečnosti je društvena integracija. Suzan Pinker priznaje da ju je iznenadio ovaj rezultat istraživanja, odnosno koliko je za dugovečan život važna interakcija sa ljudima i bogat društveni život.

"Sa koliko ljudi razgovarate? Ovo se odnosi i na dublje i površinije odnose. Kada govorimo o društvenoj integraciji ne misli se samo na jake i emotivne veze, već i na svakodnevicu i na neobavezne razgovore koje vodite sa prodavcima u radnji. Društvene interakcije su najvažniji faktor za dug i kvalitetan život", zaključila je Suzan Pinker.