0
Brzi antigenski testovi detektuju proteine virusa u uzorcima koji se dobijaju iz disajnih puteva uzimanjem briseva. Nisu pouzdani kao PCR testovi, ali sa njima može da se testira mnogo jeftinije, efikasnije i brže veći broj ljudi, kazala je za RTS Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije. Ona je istakla i kada je najmerodavnije testirati se PCR testom nakon kontakta sa zaraženom osobom.
Dr Marija Gnjatović rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici, da su brzi antigenski testovi korisni za skrining određene populacije, kao što su bolnice, vrtići i škole.
Pročitajte još:
„Ne mogu biti pouzdani koliko i PCR, zato što je PCR zlatni standard u toj vrsti dijagnostike, ali omogućavaju da se testira mnogo veći broj ljudi. PCR je zlatni standard za detekciju prisustva virusnog genetskog materijala, odnosno prisustva virusa, dok su brzi antigenski testovi koji detektuju same proteine virusa najčešće nukleokapsidni protein“, navela je dr Gnjatović.
Prema njenim rečima, svako ko je bio u kontaktu sa zaraženom osobom treba da sačeka pet do sedam dana dok se ne pojave simptomi.
„Uz poštovanje svih epidemioloških mera takav potencijalni pacijent može da ide na posao i ponaša se normalno, samo malo više da vodi računa, prati svoje stanje i ukoliko je potrebno se izoluje i tesitra“, istakla je doktorka INEP-a.
Kako je objasnila, PCR se radi nekoliko dana nakon kontakta sa zaraženom osobom.
„Ako da ste sada imali kontakt i ako odete sutra da se testitrate, onda ćete dobiti lažno negativan rezultat. Potrebno je da se virus u gornjim disajnim putevima u dovoljnoj meri umnoži da bi uzimanje uzorka dalo pozitivan nalaz ukoliko je virus prisutan“, ocenila je dr Gnjatović i upozorava da je takođe važno da se ne čeka predugo, više od 20 dana od pojave simptoma.
Za sedam meseci INEP je pratio i teže i lakše slučajeve.
Dr Gnjatović kaže da se pokazalo da svi pacijenti koji su imali težu kliničku sliku i dalje imaju visoke vrednosti antitela i da su njihove vrednosti antitela za sedam meseci pale između pet i deset procenata što je beznačajno, ali i očekivano.
„Pacijenti koji su preležali sa blažom kliničkom slikom u najvećem procentu razvijaju niže vrednosti antitela i može se desiti da opadnu ispod merljivih vrednosti, alo to ne znači da su ti pacijenti ne zaštićeni“, ukazala je predstavnica INEP-a.
Pročitajte još:
Dodala je da se koronavirus za razliku od ostalih virusa mnogo duže zadržava u organizmu
„Imali smo pacijenta koji je imao IGM antitela i posle četiri meseca prošao je kroz razne faze. Delovalo je da je potpuno izlečen do toga da su mu se simptomi vraćali“, navela je gošća Beogradske hronike i dodala da to znači da virus ne mora biti prisutan u gornjim disajnim putevima, nego u drugim organima.
Ona je ponovila da je veoma je važno da se nosi maska.
„I kod zdravstvenih radnika vidimo da kad nose masku da su to blaži oblici zaraze. Osobe koje nose masku i ako se zaraze manje je strašno nego kad ne nose“, zaključila je dr Gnjatović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
