Za sada je jasno da onaj ko primi vakcinu protiv korone vrlo verovatno neće oboleti od kovida 19, makar neće imati teži oblik bolesti. Studije su od početka vrlo jasno ukazivale na to da vakcina štiti od bolesti. Ali ostaje pitanje da li nas štiti i od infekcije.
Ako nas vakcina pak ne štiti od infekcije, onda i oni vakcinisani koji su zakačili koronu mogu da šire virus na druge, i to vrlo često nesvesno (nemaju simpotme, a zbog primljene vakcine misle da su bezbedni i za sebe i za druge).
„Razlika između blokiranja bolesti i potpunog blokiranja infekcije je u jačini imunskog odgovora na vakcinu. Za potpuni imunitet su neophodna antitela u velikom briju ili T-ćelije“, kaže dr Pegi Ris iz Centra za infektivna istraživanja Helmholc, a prenosi Spectrum.de.
Pročitajte još:
Vrlo je važno da se virus eliminiše kad uđe u telo, i to tako brzo da ne stigne da se namnoži. Ako se to desi, onda inficirani neće preneti virus na druge, kaže dr Ris.
Dakle, ključ je u tome kakav imunski odgovor vakcina izazove u telu nakon što je primimo – ako je taj odgovor dovoljno snažan da odmah uništi virus kada se zakači – onda ga vakcinisana osoba neće širiti dalje. A to bi odredilo dalji tok pandemije i znatno poboljšalo sliku u svetu.
Čudno zvuči, ali vakcina može da spreči bolest, tj. simptome, dok se virus i dalje množi u telu. Oni vakcinisani bi tada nastavili da zaražavaju druge umesto da čine štit od širenja zaraze. Ipak, to ne znači da vakcina nema svrhu. Njen glavni zadatak i jeste da spreči ispoljavanje bolesti i teške slučajeve.
„Vakcina se daje u rame i stvara odovor imunositema u krvotoku. Problem je što se virus ne razmožava u krvi, već u nosnoj sluznici“, kaže dr Ris.
Naime, sasvim druga vrsta antitela stvara u nosu –IgA antitela, u odnosu na ona nakon vakcine u rame (IgG antitela). Stoga dr Ris kaže da bi idealna vakcina bila ona u obliku spreja koja se daje u nos.
Nazalni sprejevi su jedan od načina da se vakcina da direktno na mesto ulaza virusa. Nešto iskustava sa tim postoji kod vakcine za grip. Ali nije sve tako jednostavno. Sve barijere koje inače brane prodor virusima, bakterijama i štetnim česticama da uđu u nos problem su i za vakcinu koja bi bila u spreju – ona ne bi mogla tako lako da nađe svoj put i izazove imuni odgovor.
Pročitajte još:
Takođe, problem je i što je mozak blizu, pa bi takve vakcine morale da prođu dodatna ispitivanja.
„Nazalne vakcine su vrlo zanimljive i za sprečavanje bolesti i za sprečavnje infekcije. Ali moraćemo još da sačekamo na njih“, kaže dr Ris.
Do tada stručnjaci se nadaju da će vakcina koju dobijamo u rame biti dovoljno efikasna da uništi infekciju u nosu ili da je makar ublaži.
Stoga se za sada još uvek ispituje da li su i koliko zarazni oni koji prime vakcinu. Dodatni problem su i asimptomatski slučajevi, posebno ako znamo da vakcina ublažava kliničku sliku, pa oni koji prime vakcinu a opet zakače virus možda i neće znati da su zarazni i širiće ga.
„To znači da bi vaksinisana osoba morala da se testira svaki treći dan da vidi da li se možda opet zarazila i da li širi virus naokolo“, kaže dr Ris.
Studije iz Izraela pokazuju da se širenje virusa kod onih koji su primili prvu dozu vakcine smanjilo za 30 do 50 odsto. Ali to su samo prva zapažanja koja još nisu objavljena ni u jednom stručnom časopisu.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar