Ivana M. je u martu stigla kući iz šetnje, legla je da se odmori i za sat vremena je dobila simptome prehlade. Počele su da je bole kosti, glava, imala je groznicu i temperaturu 37,8. Popila je brufen, ali pošto joj nije bilo bolje, uradila je antigenski test i saznala da ima koronu.
Na pregledu pluća su joj bila potpuno čista, ali na tom prvom pregledu lekar je slušao uz pomoć stetoskopa. Rešila je da uradi i rendgen, koji je bio dobar, kao i krvna slika. Takva situacija nije trajala dugo.
Tri dana kasnije počela je da kašlje, a temperatura joj je konstantno bila 38,5. Zato je opet otišla na pregled, ovaj put na skener. Imala je obostranu upalu pluća i dobila je preporuku za bolničko lečenje u Štark Areni.
Ivana je sa nama podelila svoje iskustvo iz Arene.
„Bila sam tamo 10 dana. To je uglavnom protokl za ljude sa lakšom kliničkom slikom, nikog ne puštaju ranije.
Medicinsko osoblje u Areni je divno, zaista nemam zamerke, imala sam divnu doktorku koja je na mene delovala umirujuće, ali kad sam stigla, taj prvi dan i noć su za mene bili šok. Sve mi je delovalo kao logor. Bolnica je bolnica, a ovo mi je bilo…kolone ljudi čekaju na doručak, da izvade krv, refelektori biju u tebe non-stop, po 10 nas u sobi (sobe su podeljene pregradnim zidovima, ali čuješ sve šta se dešava pored).
Radi centralna klima za hlađenje i grejanje, pa smo se noću pokrivali preko glave, šiba te to sa svih strana. Sve je organizovano i nekako ide ali meni je stvarno na početku bilo užasno. Posle se navikneš.
Pročitajte još:
Noću, uveče oko 23h smanje malo te reflektore, ako si tek došao, na svaka dva, tri sata dolaze da te obilaze, mere saturaciju, pritisak, temperaturu…Buđenje je u pet, kreću opet sa merenjem, onda je vizita, doručak je u pola osam, šalju te da vadiš krv, gledaju bilans od prethodnog dana, raspoređuju.
To traje jer ima mnogo ljudi, čekaš oko dva sata da prođe vizita. Onda dođe tvoj doktor koji odluči koja terapija će dalje da ti se daje. Zatim za ručak ideš u trpezariju da ručaš i tu jedino vidiš prirodnu dnevnu svetlost jer je samo tu ima. U trpezariji ljudi kojima je već malo bolje ćaskaju, igraju krate. Ja sam imala dobru ekipu, neke žene koje su se pridigle duhom i već su se bolje osećale. Priskoče pacijenti u pomoć ako ti nešto treba, da ti olakšaju. Uveče ljudi pričaju i to uglavnom o koroni. Dosta njih sluša muziku, stave sluške valjda da više ne slušaju stalno isto.
Ljudi koji su u Areni u proseku imaju od 30 do 60 godina, nema nikog na respiratoru, ali većina je na kiseoniku oko 70-80 odsto pacijenata.
Toaleti i kupatila su čista, održavaju se, tuševi su kao u svlačionicama za sportiste, žene su kad dođu da se tuširaju tu kačile neke zavese koje su slale signal – zauzeto“, priča Ivana za Nova.rs.
Ona je posle deset dana u Areni puštena na kućno lečenje, gde se postepeno potpuno oporavila. Kako nam je na kraju rekla – sada je dobro, energija joj ne nedostaje i relativno dobro se oseća.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare