pandemija korona
Foto: EPA-EFE/Tino Romano

Nauka je do sada mnogo toga otkrila o koronavirusu, ali i dalje je mnogo nepoznanica, posebno o daljem toku pandemije. Ipak, čuveni časopis Lanset predviđa šta nas čeka nadalje, a te njihove prognoze i nisu baš ohrabrujuće.

Vakcinacija protiv korone je počela širom sveta, ali to ne znači da se kriza s kovidom bliži kraju, kažu iz Lanseta. Jednostavno, prelazimo u novu fazu pandemije.

Šta će dalje uslediti, delimično će zavisiti od evolucije SARS-CoV-2 virusa, od ponašanja svih nas, od odluka vlada sveta o tome kako odgovoriti na pandemiju, od napretka u razvoju vakcina i lečenja, a takođe i od daljih naučnih studija.

Ukoliko se vakcinama ne pokrije većina stanovništva, ako one ne pruže dugotrajnu zaštitu i ne budu efikasne u sprečavanju prenosa virusa i obolevanja od kovida, vakcine neće zaustaviti pandemiju niti će omogućiti svetu da se vrati u normalu.

Pročitajte još:

Ako se širom sveta ne postigne visok nivo globalne zaštite uz vakcine, a prerano se odreknemo maski, distance i pranja ruku, moguć je katastrofalan scenario za dalji tok pandemije. Svi mi moramo da budemo spremni na to da dugo živimo pod određenim pravilima i da budemo svesni mogućih posledica.

Više je faktora koji će odrediti dalji tok pandemije. Vakcinacija mora da bude organizovana globalno jer pojedinačno delovanje zemalja nije dobro – nijedna zemlja neće biti sigurna dok sve ne budu sigurne.

SARS-CoV-2 će nastaviti da mutira tako da se brže prenosi i smanjuje efikasnost vakcine. Tu su i brojne dezinformacije o vakcini koje mogu da ugroze globalni odgovor na pandemiju.

Ovaj virus verovatno nikada neće biti potpuno iskorenjen zbog njegovog prisustva kod mnogih životinja (uključujući mačke i pse) i zbog nepotpunog obuhvata vakcinom, kao i zbog promenljivog stepena imunološke zaštite.

Zato nam treba dugoročna strategija.

Takođe, mi još uvek ne znamo da li će nam nadalje trebati revakcinacija sadašnjim ili nekim novim vakcinama jer se i dalje ne zna koliko dugo imunitet traje, posebno otpornost na nove sojeve.

Zato sve što je do sada postignuto – i dijagnostika i vakcine – nije dovoljno da okonča pandemiju.

Dva moguća scenarija

S jedne strane, tu je optimistična mogućnost da vakcine protiv kovida budu efikasne protiv svih sojeva i da se kontrola virusa efikasno sprovodi u svakoj zemlji i na globalnom nivou. Ipak, i u najboljim uslovima za to bi trebalo mnogo vremena. Inicijativa Kovaks je samo početni korak.

S druge strane, tu je pesimističan scenario u kom se različiti sojevi virusa SARS-CoV-2 pojavljuju iznova i iznova, imuni na vakcine, pa samo bogate zemlje mogu da odgovore brzom proizvodnjom prilagođenih vakcina, dok se ostatak sveta bori sa stalnim talasima i vakcinama koje nisu dovoljno efikasne protiv novih sojeva. U takvom scenariju, čak i u bogatim zemljama, verovatno bi se ponavljale epidemije i put do normalnosti bio bi mnogo duži.

Ukoliko svaka zemlja bude radila za sebe, a ne u globalnom dogovoru što se tiče distribucije vakcina, ali i mera prevencije, ovaj drugi scenario je mnogo izvesniji.

Zato naučnici moraju da gledaju dugoročno da bi se eventualna katastrofa predupredila, ako je to ikako moguće, zaključuju iz Lanseta.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (1)