5
Otkad je korona s nama, postala je sinonim za reč „virus“. Nažalost, oko nas vrebaju i druge opasnosti koje ne smemo zaboraviti baš kako bismo se bolje sačuvali.
Naša čitateljka Ivana iz Beograda priča kako je to kad se čovek zarazi virusom koji može da donese ozbiljne zdravstvene posledice. Kazala nam je kako je sve počelo i kakve je simptome prvo osetila.
„Kada sam prvi put počela da osećam simptome nečega nepoznatog, nisam se odmah zabrinula jer sam pušač. Ostajala sam bez daha posle nekoliko koraka, nisam imala uobičajenu snagu, disala sam kao riba na suvom. Pomislila sam – premor.“
Ali onda je, kako kaže, počela žurka sa srcem.
„Imala sam lupanja čak i dok sam ležala, sedela. Tuklo je čudno, čas jako brzo, čas sporije. Povremeno sam mislila da će iskočiti“, seća se Ivana.
Tvrdi da nije hipohodnor, ali da joj nimalo nije bilo svejedno.
„To kad srce počne da zeza, to te uplaši. Zato sam krenula kod lekara.“
Pročitajte još:
Međutim, nije išlo glatko.
„Jedan, drugi, treći, stigla sam do petog i nijedan mi nije rekao ništa. Opšta praksa ti da uput za internistu, onda kada prikupiš sve sa čim se kod njega dolazi, čuješ da ti po nalazima nije ništa, iako EKG pokazuje neke nepravilnosti. On ti da neke lekove da ti smire srčani rad. Odeš kod kardiologa, on ti kaže isto, ali ti promeni lek.“
U svemu tome, kaže Ivana, ističe se jedna stvar.
„Tu je ključno da nikome nije palo na pamet da pomene koksaki.“
A onda, dok je čekala u redovima po ordinacijama, jer joj i dalje nije bilo bolje, setila se jedne drugarice.
„Ona je imala koksaki i kao kroz maglu mi se vrate njeni simptomi. Pitala sam nekog od svih tih lekara da li su to simptomi i postoji li mogućnost da to imam. On nehajno kaže – pa možda, ali to mnogi imaju, a da i ne znaju. Uzmite vi lekove, ali samo četvrtinu betablokatora.“
Pravo odatle Ivana je otišla u privatnu biohemijsku laboratoriju.
„Tražila sam da mi urade analizu na koksaki. Pozitivna. Tako sam na svoju ruku otkrila dijagnozu i to je baš sreća jer sam na vreme stala. Mirovanje i kljukanje imuniteta su ključni da bi srce prošlo neoštećeno.“
Sa prof. dr Zoranom Radovanovićem smo razgovarali o opasnostima koje koksaki virus nosi.
Pre svega treba znati da koksaki virus – nije jedan.
„Postoje dve grupe koksaki virusa, A i B, a svaka se sastoji od više različitih tipova“, kaže profesor.
Ističe i kako se virus prenosi.
„Svi se prenose direktnim dodirom (poljubac, rukovanje itd.) i kapljicama, a takođe preko zagađenih predmeta.“
Dakle, kao i sve infekcije organa za disanje, s tim što, kako kaže naš sagovornik, i zagađena hrana može da bude put prenosa.
To nije jedini problem jer je koksaki u Srbiji prilična misterija.
„Broj zaraženih se u Srbiji ne zna iz dva razloga: prvo, infekcija često protiče bez simptoma i znakova koji bi na nju ukazivali i, drugo, dijagnostika virusnih infekcija se ne radi rutinski.“
Pored toga, klinička slika zavisi od tipa virusa.
„Među decom se često ispoljava temperaturom i pojavom plikova u ustima (herpangina), a pored usta neretko bivaju zahvaćene šake i stopala. Promene su bolne, ali prođu posle oko nedelju dana. Slično važi i za upalu vežnjače (konjuktivitis). Jedna vrsta koksaki virusa dovodi do jakih bolova u predelu dijafragme (pleurodinija). Opasnije su upale moždanih opni (aseptični meningitis) i mlitave paralize koje liče na poliomijelitis (dečju paralizu)“, napominje prof. dr Radovanović.
Poznato je i da koksaki napada srce.
„Odrasli nekada dobijaju upalu srčanog mišića (koksaki miokarditis), koja može dugoročno da ošteti zdravlje.“
I onda ima li rešenja?
„Ne postoji lek koji deluje na koksaki viruse. Deci se temperatura obara paracetamolom“, zaključuje prof. dr Zoran Radovanović.
To treba da bude još jedan podsetnik da zdravlje dobro čuvamo, da idemo na redovne preglede i da reagujemo ako se jave bilo kakvi sumnjivi simptomi ili tegobe.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
