2
Oni koji ovih dana dobiju temperaturu ili osete malaksalost, verovatno će odmah pomisliti na koronavirus. Međutim, to svakako nije jedini virus sa tim simptomima koji je kod nas aktuelan u ovom periodu.
„Osim koronavirusa, brojni su drugi virusi koji mogu izazvati infekcije u ovom periodu, pre svega dece, ali i odrasle populacije“, kaže za portal Nova.rs doc. dr Ana Banko, virusološkinja. „Najčešće su to virusi izazivači gastrointestinalnih infekcija poput rotavirusa ili adenovirusa i drugih, zatim izazivači respiratornih infekcija, ali i izazivači osipnih groznica kod dece kao što su enterovirusi i parvovirusi. Takođe ne smemo zaboraviti viruse koji se prenose vektorima, poput virusa zapadnog Nila koji se prenosi komarcima, ali i brojnih drugih uzročnika seksualno prenosivih oboljenja, herpesvirusnih infekcija i tako dalje.“
U „Utisku nedelje“ u kojem su gostovali epidemiolozi dr Predrag Kon i dr Zoran Radovanović i imunolog Srđa Janković, pomenute su „stotine virusa koji nisu kovid, a mogu imati slične simptome i sličnu kliničku sliku“.
„Nijedan nije u epidemijskom uzletu, ali to ne znači da ih nema. Oni zbirno, još, možda su i brojniji nego kovid“, rekao je Janković.
Koji su to simptomi na koje treba obratiti pažnju? Kako da znamo da nije koronavirus, nego nešto drugo?
„Zajedničke karakteristike većine virusnih, pa i nekih drugih infekcija, svakako su povišena temperatura, malaksalost, bol u mišićima i glavobolja. Ovo su nespecifični simptomi i znaci koje često imenujemo kao „sindrom sličan gripu“, a koji je manifestacija odbrambenih mehanizama našeg imunskog sistema. Na kovid 19 možemo posumnjati ako se pored ovih, pojave i simptomi poput gubitka čula mirisa i ukusa, bola u grlu, kašlja, otežanog disanja i slično. Manji broj pacijenata prijavljuje i dijareju“, objašnjava dr Banko.
Na sve to, mediji ovih dana pišu i o novom virusu gripa iz Kine, koji „ima potencijal da izazove pandemiju“, a nosioci su svinje.
Pročitajte još:
„Virusne infekcije koje se na čoveka prenose sa životinja nazivamo zoonozama. Nekada se u tom procesu, nazvanom ‘preskok barijere vrste’, virus potpuno adaptira na čoveka kao novog domaćina. Takav virus postaje humani virus, što se desilo i sa SARS-CoV-2. Međutim, ovo nije jedinstven slučaj. Virus gripa, odnosno ptičjeg i svinjskog gripa, koronavirusi, besnilo, ebola, nipah, virusi izazivači hemoragijskih groznica, encefalitisa, Hepatitis E i brojni drugi, zapravo vode poreklo od životinja. Dakle, opasnost od novih virusa nije ništa veća nego što je bila do sada. Ipak, širenje ljudske populacije i približavanje staništima životinja povećava rizik od kontakta sa virusima koji normalno cirkulišu među tim životinjama. Zbog toga postoji potencijal da se i učestalost ovakvih epidemija i pandemija u budućnosti povećava“, upozorava Banko.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
