0
Istraživanje naučnika sa Harvarda daje lošu ocenu zdravstvenim efektima životinjskih masti, dok pohvalno ocenjuje biljna ulja. Nauka je, naime, utvrdila da „stari dobri puter“, o kome su domaćice sa oduševljenjem govorile pre nekoliko decenija, ipak možda i nije toliko dobar za zdravlje.
U istraživanju sa Harvardskog univerziteta, koji u časopisu JAMA Internal Medicine navode da su zdravstveni rizici dugotrajnog konzumiranja putera znatno veći u poređenju sa biljnim mastima i uljima. Prema njihovim nalazima, ukupna smrtnost je znatno viša kod onih koji se ne odriču putera na hlebu. Takođe, ti pojedinci su podložniji riziku od kardiovaskularnih bolesti i raka.
Istraživačka grupa koju je predvodio Danijel Vang, a u kojoj su učestvovali i ugledni epidemiolozi Valter Vilet i Meir Dž. Stampfer, analizirala je podatke više od 220.000 ljudi. Ispitanici su na svake četiri godine izveštavali o svojim prehrambenim navikama. Nakon posmatranja koje je trajalo i do 33 godine, ispostavilo se da je smrtnost među onima koji su najviše konzumirali puter bila za 15% viša nego kod onih koji su ga konzumirali najmanje. S druge strane, najviša konzumacija biljnih masti i ulja bila je povezana sa 16% nižom smrtnošću u poređenju sa onima koji su ih najmanje koristili.
„Ljudi bi možda trebalo da razmotre ovu jednostavnu promenu u ishrani i zamene puter maslinovim ili sojinim uljem“, rekao je Vang u saopštenju za javnost svoje univerziteta. To bi moglo doneti značajne i dugoročne koristi po zdravlje. Ipak, istraživači su upozorili da nisu sva biljna ulja jednako korisna. Maslinovo, repičino i sojino ulje pokazala su se kao povoljna, dok kukuruzno i laneno ulje nisu imala značajan pozitivan uticaj na zdravstvene rizike.
Pročitajte još
Biljna ulja sadrže više nezasićenih masnih kiselina koje su korisne za srce i krvne sudove i mogu imati protivupalno dejstvo. Suprotno tome, životinjske masti uglavnom sadrže zasićene masne kiseline, čija je dugotrajna konzumacija povezana sa kardiovaskularnim bolestima i drugim zdravstvenim problemima. Zato većina prehrambenih smernica preporučuje upotrebu biljnih ulja, dok savetuje umereno korišćenje životinjskih masti.
U pratećem komentaru, nutricionistički stručnjaci naglašavaju da efekat putera i biljnih ulja na zdravlje ne zavisi samo od jedne komponente, već i od celokupne ishrane i životnog stila.
Iako studija dolazi sa Harvarda i uključuje veliki broj učesnika, ostaje mnogo neizvesnosti. Prehrambena istraživanja često sadrže visok stepen grešaka, a dodatno otežavajući faktor je to što se baziraju na ličnim izveštajima učesnika – kao i u ovom slučaju. Realnije bi bilo da su u analizu uključeni učesnici koji koriste i puter i biljna ulja, kao što to većina ljudi u praksi i radi. Nije bitno samo šta se maže na hleb, već i koja se mast koristi za pečenje, prženje i kuvanje.
Ni nezavisni stručnjaci nisu pošteđeni kritike. Nutricionistkinja Sara Beri sa King’s Collegea u Londonu naglašava da ova studija predstavlja još jedan dokaz u prilog korisnosti biljnih ulja i da „puter, iako ukusan, treba konzumirati samo povremeno“. U svakom slučaju, istraživanje može poslužiti kao odgovor na brojne objave na društvenim mrežama koje bez dokaza veličaju puter i kritikuju biljna ulja.
„Na društvenim mrežama kruži mnogo neutemeljenih tvrdnji o navodno štetnim efektima biljnih masti“, kaže stručnjak za ishranu Tom Sanders sa King’s Collegea.
Osim toga, u studiji nisu dovoljno uzeti u obzir ekonomski i obrazovni faktori učesnika. Oni koji konzumiraju više biljnih proizvoda često imaju i viša primanja i bolju obrazovanost. Za očekivani životni vek i rizik od bolesti, razlike u obrazovanju i prihodima često su važnije od izbora masti u kuhinji.
Džordž Dejvi Smit sa Univerziteta u Bristolu još je oštriji: „Tako velike razlike u zdravstvenim rizicima nije moguće pouzdano utvrditi statističkim metodama koje su koristili autori – to je opštepoznato“, kaže ovaj priznati epidemiolog. Po njemu, najzanimljivije pitanje ostaje: „Zašto navodno ugledni naučni časopisi objavljuju ovakve članke?“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
