1
Lekar Džejms Hamblin priznao je da nije koristio sapun pet godina, što je mnogima bilo jako gasno.
„To je jedna od retkih situacija u kojoj ćemo bez suzdržavanja nekome reći da su odvratni“, rekao je 37-godišnji Hamblin u razgovoru za „Gardijan“.
Hamblin, kako prenosi „Jutarnji„, nije skroz odustao od higijene. Naime, on je detaljno prao ruke i pre koronavirusa, a radi kao lekar koji predaje na Fakultetu za javno zdravstvo pri Univerzitetu Jejl, a takođe i kao novinar specijalizovan za zdravstvo u američkom časopisu „Atlantik“.
Lekar je otkrio da je postepeno koristio sve manje i manje higijenskih proizvoda. Sve je počelo kada se iz Kalifornije preselio u manji stan u Bruklinu zbog novinarske karijere. Morao je da štedi na svemu: vremenu, novcu i prostoru. Tada je počeo da istražuje mikrobiome.
„Odlučio sam da se bacim naglavačke u to sve“, rekao je Hamblin za „Gardijan“.
Mikrobiom je naziv za zajednicu svih mikroorganizama koji žive na nama i u nama. Svako od nas na sebi i u sebi nosi 1,5 do dva kilograma mikroorganizama, njih oko 100 milijardi. Mikrobiolozi i firme koje proizvode kozmetičke i srodne proizvode stalno uče o tome kako naš organizam sarađuje s mikrobiomom.
Poznato je da mikrobiom igra značajnu ulogu u razvoju imunološkog sistema i da smanjuje rizik za obolenja od autoimunih bolesti kao što je na primer ekcem. Možda ste na ambalaži gelova za tuširanje videli natpise poput „blag prema mikrobiomu“. To je zato što su ljudi sve više svesni da se mikrobi koji žive u i na čoveku, kao i ulja kojima se hrane, ne bi trebalo ukljanati s kože.
Hamblin sada preispituje moderno shvatanje čistoće i prirodan pristup čišćenju. Stigmatizacija telesnog mirisa život je započela kao marketinška strategija za prodavanje sapuna u 20-im godinama prošlog veka. Ni stotinu godina posle toga ne možemo „da oprostimo“ nekome ko nema prijatan miris parfema.
Činjenica je više ljudi oboleva od akni, ekcema i psorijaze, iako je u toj grani medicine došlo do značajnog razvoja. Istraživanja su pokazala da mnogi ljudi neispravno peru ruke pre jela i nakon upotrebe toaleta, ako ih uopšte i peru. Pandemija koronavirusa sigurno je popravila situaciju budući da se širenje virusa smanjuje kada se održava redovna higijena.
„Sada je sve pomešano, jel’ da“ , kaže Hamblin, koji je o tim paradoksima pisao u svojoj knjizi „Čist: Nova nauka kože i lepota manjeg truda“.
Lekar kaže da su njegovi eksperimenti uspeli zato što je postepeno smanjivao upotrebu nekih proizvoda. Dezodorans više skoro da i ne koristi.
„Kako sam koristio sve manje i manje, sve manje i manje mi je trebalo. Koža mi se manje mastila, a smanjio mi se i broj fleka od ekcema. Nisam mirisao na lavandu, ali nisam mirisao ni na luk, što bi mi se dogodilo kada bih, ne daj Bože, jedan dan preskočio stavljanje dezodoransa“, piše Hamblin u svojoj knjizi.
On tvrdi da čovekov prirodni miris sadrži puno više nijansi i informacija nego što mislimo.
„Istorijski zapisi svedoče da su neki ljudi imali problema s mirisom. Jednostavno nismo prihvatali sve mirise. Danas, ako neko miriše na znoj ili na bilo šta što nije sapun, parfem ili kolonjska voda, smatramo ga nečistim“, dodao je.
Hamblin je zapazio da je mirisao manje prijatno kada je bio pod stresom. Za potrebe pisanja knjige razgovarao je s istraživačem koji psa može naučiti da nanjuši rak. ali i s ljubavnim parom koji mu je rekao da vole prirodan miris svog partnera.
„Stotine suptilnih hemijskih signala koje možda emitujemo igraju ključnu ulogu u našoj komunikaciji s drugim ljudima, ali i drugim vrstama. Te pojave tek sada počinjemo da razumemo“, rekao je.
Lekar dodaje da je zanimljivo kako je sapun napravio puni krug od raznovrsnog proizvoda koji su ljudi neretko pravili u vlastitim domovima do strogo specijalizovanih proizvoda. Kada je čovek prigrlio svakodnevno sapunanje, tada se pojavila potreba za hidratantnim kremama i balzamima. Industrija čistoće 50-ih je godina prošlog veka ponovno posegla u naše džepove tako što nam je nudila sapune koji manje isušuju kožu i blaže deterdžente za pranje veša. Hamblin kaže da sada živimo vrhunac apsurda jer mnogi traže proizvode koji „skoro da ne rade baš ništa“.
U svojoj knjizi piše i kako je njegova kolegica Maja Dusenberi rešila problem sa aknama i reumatoidnim artritisom koji je razvila zbog lekova koje je pila da bi upravo zbog akni.
„Akni je pokušala da se reši pomoću isušivača kože, antibiotika, kontracepcije i leka izotretinoina, koji među svojim nuspojavama broji i suicidalne misli, kao i upalu probavnog trakta. Ništa nije uspelo, a usput je razvila reumatoidni artritis. Kada je njega pokušala da izleči lekovima za imunosupresiju, počela je da joj opada kosa. Ubrzo joj je dozlogrdilo i prestala je da pije lekove protiv akni. Nakon nekoliko meseci masne kože, stanje joj se smirilo. Danas lice čisti peškirom i vodom. Artritis joj se takođe povukao nakon što mu je pristupila holistički u dogovoru s lekarom“, piše Hamblin.
On veruje i da su antibiotici jedina stvar koja mikrobiomu nanosi više štete od higijene. Mikrobiolozi su otkrili da lovci i sakupljači kao i Amiši imaju optimalno raznovrstan mikrobiom pa da je malo verojatno da će oboleti od autoimunih bolesti i upala koje se s njima vežu. Stanovnici Zapada koji žele da poboljšaju raznovrsnost svog mikrobioma to mogu da urade tako što će se družiti s drugim ljudima i životinjama, ali i boravkom u prirodi. Hamblin kaže da bi tokom boravka u prirodi trebalo malo i da se zaprljamo.
Pročitajte još:
Međutim , kako se družiti s drugima i prljati se na izletima kada nas pandemija uglavnom drži u kućama? Hamblin kaže da će nam socijalno distanciranje dodatno narušiti ravnotežu mikrobioma.
„Ne znam kad ćemo se ponovno moći bezbrižno da se rukujemo s ljudima i kada ćemo ponovno moći da radimo stvari koje su nam omogućavale da slobodno delimo mikrobe“, zabrinut je on.
Lekar ima i par sugestija za intimnu negu.
„Suvi WC papir stvara deo problema. Kada tokom rada u bašti zaprljate ruke blatom, nećete prvo posegnuti za ubrusom. Barem biste ga ovlažili. Kada ljudi koriste bidee, nemaju taj problem. Problema nema ni kada koriste vlažne maramice“, objašnjava.
Pošto su vlažne su maramice skupe i zapušavaju odvode, Hamblin savetuje da koristimo papir koji smo ovlažili vodom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
