0
Nije dovoljno što ćete se zatvoriti u kuću kad je policijski čas i u radnji držati distancu od metar da biste se zaštitili od korone. Čak i odlazak do radnje u kupovinu najosnovnijih namirnica izlaže vas riziku, a ni izolacija vam neće pomoći ako se ne pridržavate dodatnih mera.
Ne idite prečesto do radnje
Stručnjaci upozoravaju da koronavirus dugo opstaje na plastici, metalu, što, naravno, uključuje ambalažu proizvoda koje kupujemo u radnjama, kolica i korpe koje koristimo u kupovini, a koje su pre nas dirale stotine osoba. Molekularni biolog Gordan Lauc preneo je istraživanje iz „New England Journal of Medicine„, po kojem korona na plastici živi i do dva dana.
„Ovaj nesrećni virus koji uzrokuje COVID-19 živi vrlo dugo na raznim površinama. Najgora je, čini se, plastika na kojoj je vijabilan i nakon dva dana. Dakle, ako neko kašlje u ruku i onda dira mleko, jogurt, pakete toaletnog papira i slično u samoposluzi, ako nemate sreće i naletite na takvo pakovanje i nakon dva dana možete doneti virus kući. Trgovci, pazite što radite. Ako je neko sumnjiv, šaljite ga odmah kući, jer će inače vaša prodavnica postati izvor zaraze. Zamislite samo da je kasirka slučajno zaražena“, napisao je Lauc na svom Facebooku, a prenosi Slobodna Dalmacija.
Zato se svaki put kad idete do radnje izlažete riziku. Izbegavajte to da radite prečesto, a kad morate, čim izađete iz radnje obavite dezinfekciju ruku, bilo da ćete posle toga ući u kola ili prošetati do stana.
Izujte se i presvucite čim uđete u kuću
Kad se vratite iz prodavnice, apoteke, bolnice ili nekog drugog javnog mesta, izujte se i presvucite čim uđete u kuću, već u hodniku. Ne ulazite u obući i odeći u kojoj ste bili napolju u druge prostorije u stanu, ispratite uputstvo za dezinfekciju obuće.
Odeću ne tresite, niti je naslanjajte na druge stvari. Možete da je stavite na pranje ili okačiti da se provetri. Dezinfekcijskim sredstvom na bazi alkohola isprskajte ključeve, mobilni, novčanik. Ruke dobro operite sapunom i toplom vodom.
Dezinfikujte ambalažu
Kako se virus na plastici i drugim materijalima zadržava satima i danima, robu koju ste kupili (ako nije kvarljiva) možete prvo da odložite u neku drugu prostoriju, na primer šupu ili terasu, pa raspakovati i uneti u kuhinju kad prođe neko vreme. Plastične i druge površine na ambalaži možete prebrisati rastvorom sapunice, a krpu posle oprati na visokoj temperaturi ili baciti.
„Pranje sapunom trebalo bi pomoći. Iako sapun i voda neće ubiti sve klice, čišćenje sapunom trebalo bi da bude učinkovito u uklanjanju koronavirusa i ostalih mikroba s površine“, piše New York Times u svom vodiču.
Za brisanje ambalaže hrane navodno se može koristiti i alkoholno sirće, iako se ne zna u kojoj meri zaista ubija viruse. Prirodni antiseptici nemaju tako snažna antimikrobna svojstva kao sintetički, ali su gotovo netoksični, nemaju nuspojava i ekološki su opravdani, navodi Nastavni zavod za javno zdravstvo Primorsko-goranske županije, uz napomenu da se sirće kao sredstvo za dezinfekciju primenjivalo kod raznih epidemija u istoriji.
Šta i kada čistiti
Najmanje dva puta dnevno treba čistiti sve dodirne površine: radne površine, telefone, tastature, kompjutere i druge dodirne površine koje koristi veći broj osoba. Poprskajte alkoholom, prekrijte ih papirnatom maramicom ili ubrusom i preko njih dodirujte uređaj.
Pročitajte još:
Svaki dan čistite svoj dom uobičajenim deterdžentom i vodom. Posebno često čistite dodirne tačke kao što su kvake, ručke na prozorima, česme, daljinski upravljači, prekidači za struju, zvona na vratima…
A ako se epidemija proširi…
Ako se u vašoj okolini zabeleži veći broj zaraženih, trebalo bi češće čistiti hodnike i ulaze ispred zgrada, vrata, rukohvate, kvake, ali i vlastite domove, posebno prostorije koje koristi veći broj ukućana.
Pre nego što počnete s čišćenjem, stavite masku i rukavice. Izbegavajte dodirivanje lica i očiju. Držite prozore otvorene, da se prostor provetrava i/ili uključite ventilaciju.
Očistite pod deterdžentom, pa ga nakon toga i dezinfikujte.Očistite toalete, uključujući WC šolju i sve dostupne površine deterdžentom i dezinfikujte. Nemojte da koristite raspršivač za nanošenje dezinfekcijskog sredstva, jer može doći do prskanja koje može dalje širiti virus.
Uklonite posteljinu, jastučnice, ćebad i druge tkanine i operite ih u mašini na 90 °C.
Nakon čišćenja krpe operite na 90 °C. Skinite rukavice i masku, stavite ih u plastičnu kesu, a zatim operite ruke sapunom i vodom. Sav otpad nastao tokom čišćenja treba što pre odložiti u kante za đubre. Istuširajte se i presvucite odeću odmah nakon čišćenja. Ostavite prozor otvoren i/ili ventilaciju uključenu da se prostorija dobro provetri.
Sredstva koja treba koristiti
Dezinfekcija se izvodi sredstvima koja deluju na viruse prema uputstvima proizvođača. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) preporučuje sredstva na bazi etanola, natrijum hipohlorita, glutaraldehida, izopropanola, benzalkonijum hlorida, natrijum hlorida.
Držati se uputstva o koncentraciji proizvoda tokom čišćenja.
Socijalni kontakt
Nemojte deliti čaše, šoljice, drugo posuđe i pribor za jelo s drugim osobama, čak ni s ukućanima, a pre jela i pića uvek perite ruke. Izbegavajte rukovanje, grljenje i poljupce, čak i s ukućanima. Održavajte razmak od bar jednog metra kod razgovora na otvorenom i dva metra u zatvorenom prostoru.
Pranje ruku
S ruku se virus najbolje skida toplom vodom i sapunom. Sapun je kao zaštitno sredstvo na prvom mestu i, po preporukama stručnjaka, mnogo bolji od dezinfekcionih sredstava. Kada sapun i voda nisu dostupni, možete da koriste sredstvo koje sadrži najmanje 60 odsto alkohola.
Ruke treba prati oko 30 sekundi. Nokte treba skratiti jer se ispod njih nakupljaju nečistoće, a s njima i bakterije i virusi.
Virus ulazi u telo kroz oči, nos i usta, izbegavajte da dodirujete lice.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
