Korona je za srce gora od koksakija

"Mi smo ta iskustva sistematizovali, napravili bazu podataka i mi smo te pacijente pratili, jer smo primetili da se pacijenti vraćaju i kada su pi-si-ar negativni, sa ozbiljnim tegobama, da oni prosto nisu imali gde da odu i da sada mi imamo preko stotinak pregledanih pacijenata. Tako smo i postali centar za praćenje post-kovid komplikacija", rekla je dr Zdravković tokom gostovanja u emisiji RTS ordinacija.Dr Zdravković je rekla da se i dalje ne može predvideti ko bi mogao da doživi post-kovid sindrom i da bi mogle da se jave komplikacije na drugim organima, iako nije bilo komplikacija na plućima. Navela je da pacijenti ponekad dolaze sa kardiovaskularnim i gastroenterološkim problemima, kao što su kratak dah, izliv na srcu i lupanje srca."Mi smo imali nekoliko slučajeva kada je rađena koronarografija sa sumnjom na akutni infarkt, a potpuno su normalni krvni sudovi. U stvari, radi se o takozvanoj mimikriji, da umesto infarkta postoji srčana korona i onda dolazi do spazma krvnog suda i mi imamo sliku akutnog infarkta, a pacijent nema akutni infarkt, ali to ne znači da je njegovo srce zdravo. Nije zdravo, jer je napadnuto koronom", istakla je Marija Zdravković.

Objasnila je i da su kod produženih napada dijareje pacijenti govorili da hrana koju su pojeli nije svarena i da imaju bolove i grčeve u trbuhu za koje ne znaju odakle im."Veliki broj dece je u prvom naletu imao koronu kao dijareju sa strašnim grčevima u trbuhu. Obično to deca tako reaguju, sa tim simptomatologijama, a naravno da mogu i odrasli", navela je dr Zdravković.Dodala je i da korona kod ljudi koji imaju problema sa kičmom napada sitne zglobove, zbog čega oni imaju osećaj da su se ušinuli, ali da je zapravo u pitanju generalizovano zapaljenje malih zglobova oko kičmenih pršljenova koji izuzetno boli i stvara glavobolju i nesvestice."Vi imate veliki broj osoba koje dolaze sa strašnim nesvesticama, sa vrtoglavicama, a neretko sa podatkom da su kratkotrajno izgubili svest", naglasila je Marija Zdravković.

Govoreći o sklonosti drugim infekcijama posle preležanog kovida, Marija Zdravković je navela da je tačno da su oni koji preleže kovid skloni da se zaraze drugim bolestima."Mi sad imamo jednog pacijenta u bolnici koji je preležao koronu i ležao je mesec dana u jednoj bolnici van Beograda, pa je posle kod nas i niko nije znao šta se dešava s njim i zašto ima tako visoke temperature. Mi smo uradili detaljnu analizu i videli smo da on ima vrlo retko gljivično oboljenje pluća, takozvanu aspergilozu, koja je toliko retko oboljenje, a napada samo ljude kod kojih je ekstremno uništen imunitet", istakla je Marija Zdravković.Marija Zdravković je ukazala na podatak koji je objavila jedna profesorka iz Nemačke, da 92 procenta osoba koje imaju kardiovaskularne tegobe imaju zahvaćenost srčanog mišića po tipu korona miokardita."To znači, po tipu, kao što su ranije ljudi pričali 'ja imam koksaki i napao mi je srce', e to je sada korona, samo što je ona mnogo gora od koksakija. Ona pravi edem, otok određenog dela srčanog mišića koji je tog trenutka toliko mali da ne može da se vidi na ultrazvuku, ali je aritmogen i daje taj poremećaj srčanog ritma", kazala je Marija Zdravković.Objasnila je da su to uglavnom zdravi ljudi koji nisu navikli da deo srca kod njih ispada iz funkcije i da osećaju da se nešto dešava. Naglasila je da je najvažnije da miruju i da primenjuju terapiju koju je dao kardiolog.

Govoreći o suplementima koji se preporučuju nakon preležanog kovida, Marija Zdravković je rekla da se kod ljudi koji imaju neurološke posledice dobro pokazao vitamin Be i magnezijum."Mi smo imali kod malog broja ljudi ozbiljne neurološke postvirusne komplikacije, od facijalisa, paralize facijalisa, kada je pola lica zaleđeno, do toga da su najčešće vrtoglavice nejasnog porekla", rekla je Marija Zdravković.Podsetila je da su lekari iz Niša prvi utvrdili da pojedini rekonvalescenti slabije čuju, a primećeno je da se traže i pregledi ORL specijaliste, ali da je slabiji sluh prolazan. Dodala je da je i najteža komplikacija u neurologiji cerebrovaskularni inzulti, odnosno šlogovi, kao i da je povećan broj takvih pacijenata.Marija Zdravković je objasnila da su vežbe disanja značajne tokom oporavka od kovida i da je najbolje da se od pet do deset puta zadrži dah koliko je moguće i skroz ispusti i da bi to trebalo činiti dva puta dnevno."Dobro disanje reguliše protok cirkulacije kroz srčani mišić, a onda i opušta muskulaturu kičmenu koja je često vrlo napeta od stresa, a inače to treba da rade i drugi, ko nije imao koronu", navela je Marija Zdravković.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram