1
Stručnjaci za spavanje ustanovili su da više faktora određuje koliko dugo bi trebalo da spavamo svake noći, a često dolazi do izražaja količina svakodnevne telesne aktivnosti kao i zdravstveni problemi.
San je veoma važan za aktivan i produktivan dan, ali mnogi ne shvataju koliko je dobra rutina spavanja presudna za celokupno zdravlje.
Dovoljno sna čini mnogo više za naše telo nego za raspoloženje, a verovali ili ne, tokom REM faze spavanja, vaš mozak obrađuje podatke koje ste uneli tokom dana i poboljšava vaše dugoročno pamćenje, piše Good Housekeeping, a prenosi N1.
Osim toga, telo često radi na obnavljaju tokom dobrog noćnog sna, a kod mladih osoba i dece razvoj i rast se takođe događa preko noći.
Pročitajte još:
Istraživači svake godine otkrivaju sve više veza između zdrave rutine spavanja i ostalih dobrobiti, od ishrane i metabolizma do emocionalne dobrobiti.
Budući da ljude često zanima koliko sati sna im je potrebno svake noći, sada je pravo vreme i za odgovor na to pitanje.
Da li zaista može da se „nadoknadi“ izgubljen san? Ako ste neko ko voli da spava vikendom i bude noćna ptica tokom radne nedelje ovo bi moglo da bude za vas interesantno.
Nedavno istraživanje Univerziteta „Colorado Boulder“ otkrilo je da je najbolje da pokušate da se što više redovno naspavate, čak i vikendom.
Ali, koliko biste trebali da spavate zavisi od vašeg načina života. Stručnjaci za spavanje ustanovili su da više faktora određuje to koliko dugo bi trebalo da spavate, a glavni faktor je doba starosti, zatim sledi nivo telesne aktivnosti, ali i zdravstveno stanje.
Količina sna koja vam treba prvenstveno zavisi od godina starosti. Nemamo svi iste potrebe za snom. Deci je potrebno između devet i 11 sati sna, tinejdžerima između osam i 10 sati, odraslima sedam do devet, a starijim osobama između sedam i osam sati sna.
Postoji više raspona za decu mlađu od šest godina, a malo smanjenje ukupnog sna za one starije od 65 godina je namerno manje. Istina je da ljudi zaista mogu da „štede na snu“ kako stare, objašnjava dr Majkl Grandner, direktor Programa za istraživanja spavanja i zdravlja na Univerzitetu u u Arizoni.
On dodaje i kako su istraživači prethodno utvrdili da kako ljudi stare, san može da postane laganiji, i postoji verovaTnoća da će ustajati tokom noći.
„Nije potpuno jasno da li je ljudima potrebno manje sna kako stare, ali čini se da se jedna stvar menja, a to je da iako je san u starijoj dobi rascepkan i manje miran, starije osobe otpornije su na gubitak sna. Gubitak sna nema istu povezanost sa dugoročnim zdravljem starijih osoba kao kod mlađih ljudi“ – objašnjava doktor.
Istraživanje iz 2018. objavljeno u časopisu “ Molecular Psychiatry“ tvrdi da genetika takođe može da imati ulogu u tome koliko dugo treba da spavate i da li ste skloni poremećajima spavanja koji dolaze s godinama.
Ako ste već doživeli ili vam je dijagnostikovan poremećaj spavanja, vaš kvalitet spavanja može da bude ugrožen i možda će vam trebati više sna od preporučenog raspona. Kvalitet sna ovde je važan faktor. Vi možda spavate ukupno sedam sati, ali sedam sati poremećenog sna razlikuje se od sedam sati kvalitetnog sna.
Savršena količina sna svake noći može da se odrediti prema vremenu kada treba da budete budni i da normalno funkcionišete. Prisiljavanje da spavate određeno vreme ili da se strogo toga pridržavate može da vam našteti i da pokrene poremećeni fragmentirani san.
Bolje je da se usredsredite na to da dopustite telu da bude pospano nakon dugog dana i da praktikujete „dobru higijenu“ spavanja, odnosno da isključite elektronske uređeje, prigušite svetla i učinite nešto da umirite svoj um.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
