Evo koliko tačno alkohola vas može dovesti do ciroze jetre

Novinarka BBC Panorame, Hejzel Martin, bila je šokirana kada je otkrila da pati od fibroze jetre uzrokovane alkoholom (ekstremni ožiljci na jetri) u dobi od samo 31 godine. Kaže da nikada nije pila sama, uživala je u pićima u društvenim aktivnostima. Međutim, po definiciji bi se njena konzumacija od kasnih tinejdžerskih godina do kasnih dvadesetih smatrala opijanjem.

Koliko alkohola tačno može da izazove nepovratno oštećenje jetre zavisi od osobe do osobe s obzirom na genetiku, iskustvo s alkoholom i težinu. Ali jedna šok studija je otkrila da je samo 21 sesija opijanja tokom sedam nedelja - dakle tri puta nedeljno - dovoljna da izazove simptome ranog stadijuma otkazivanja jetre.

Opijanje je definisano kao pet piva, flaša vina ili pet šotova žestokog pića. Za žene, to važi za četiri ili više pića za dva sata.

Prekomerno pijenje i bez zavisnosti može izazvati masnu jetru

U studiji na miševima, američki istraživači su otkrili da su trigliceridi u jetri bili skoro 50 odsto viši kod onih koji piju alkohol u poređenju sa miševima koji su se uzdržavali od alkohola. Takođe su otkrili da je samo jedna epizoda opijanja povećala nivoe jetrenog enzima CIP2E1, koji metaboliše alkohol u toksične nusproizvode koji mogu izazvati oštećenje ćelija i tkiva.

Istraživači su u tekstu za "Alcoholism: Clinical and Experimental Research" naveli: „Naši rezultati snažno sugerišu da ponovljeno, prekomerno pijenje alkohola, čak i bez zavisnosti od alkohola, može izazvati masnu jetru, dokaz rane disfunkcije jetre povezane sa alkoholom“, prenosi Daily Mail.

Prema British Liver Trust-u, konzumiranje preko 4 jedinice alkohola dnevno (oko dve čaše vina) takođe će dovesti do određenog nakupljanja masti u jetri. Ako se nastavi s pićem, jetra se upali i počinje da proizvodi ožiljno tkivo - fibrozu.

Manje je štetno ako se rasporedi

I još jedna zabrinjavajuća studija ranije ove godine pokazala je da su Britanci koji su se teško opijali - 12 jedinica dnevno - imali tri puta veću verovatnoću da će razviti cirozu uzrokovanu alkoholom od onih koji su tih 12 jedinica rasporedili tokom nedelje.

Istraživači, koji su pratili više od 300.000 odraslih, takođe su rekli da je kod onih koji piju i imaju visoku genetsku predispoziciju četiri puta veća verovatnoća, dok ljudi sa dijabetesom tipa dva imaju dvostruko veći rizik.

„Samo jedna od tri osobe koje piju u velikim količinama razvije ozbiljnu bolest jetre", rekao je dr Gautam Mehta, koautor studije i hepatolog na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

„Iako genetika igra ulogu, ovo istraživanje naglašava da je obrazac pijenja takođe ključni faktor. Naši rezultati sugerišu, na primer, da bi bilo štetnije piti 21 jedinicu tokom nekoliko sesija, umesto da se ravnomerno rasporedi tokom nedelje.“

Problemi s alkoholom ne moraju da znače svakodnevnu konzumaciju

Ian Hamilton, stručnjak za bolesti zavisnosti sa Univerziteta u Jorku, podvlači da problemi s alkoholom uopšte ne moraju da znače svakodnevnu konzumaciju.

„Mnoge žene povezuju probleme sa alkoholom sa svakodnevnim pijenjem, a ne prekomernim opijanjem. Tako misle da ako imaju dane bez alkohola, nemaju problema“, rekao je profesor Hamilton, pa dodao: „Ovo očigledno nije slučaj jer je stereotip povezivati probleme sa alkoholom sa svakodnevnom konzumacijom. Kod mnogih ljudi radi se o obrascima pijenja pre nego o učestalosti konzumiranja."

Vodeći stručnjaci su takođe decenijama raspravljali o štetnosti umerenog pijenja, a prošle godine su zvaničnici SZO upozorili da nijedna količina alkohola nije bezbedna.