Koje lekove ne smeš da piješ kad voziš

"Veliki broj vozača, čak i profesionalnih, koriste neke od lekova sa negativnim uticajem na sposobnost vožnje, a da to ne znaju. Pored toga, velika većina mladih vozača, kao i vozača starijih od 65 godina koji uzimaju više lekova usled hronične terapije, a koji predstavljaju osetljive kategorije, ne prepoznaje simbole upozorenja na kutiji leka. Eksperimenti, izvedeni u SAD, u simulatorima vožnje, pokazali su da pojedini lekovi koji se kupuju bez recepta, u preporučenim dozama imaju iste negativne efekte na vožnju kao alkohol u koncentraciji većoj od zakonski dozvoljene", upozorava Dragana Rajković, sekretarka Farmaceutske komore Srbije.Prema njenim rečima, lekovi koje ne bi trebalo piti pre vožnje su sledeći: lekovi protiv alergija i za smanjenje curenja iz nosa (koji se mogu naći i u lekovima za terapiju prehlade i gripa), lekovi za smirenje, za lečenje neuroloških i psihijatrijskih bolesti, hroničnog bola, neki antibiotici, neki lekovi za snižavanje krvnog pritiska."Važno je da se uz navedene lekove istovremeno ne konzumira čak ni mala količina alkoholnog pića, jer se negativni efekti na vožnju značajno povećavaju", podvlači Rajković i skreće pažnju na oznake koje moraju da nose lekovi koji utiču na sposobnost koncentracije u vožnji.

"Takvi lekovi, moraju biti vidno obeleženi, na spoljnjem pakovanju leka i u okviru uputstva za lek, jednim od simbola iz tabele. Ako na kutijici leka stoji simbol punog crvenog trougla, to znači da pacijent ne sme da upravlja vozilom dok traje dejstvo leka. Ako je na kutijici prazan trougao, pacijent ne sme da upravlja vozilom na početku terapije, dok ne utvrdi kakav uticaj lek ima na njegove psihofizičke sposobnosti. Ako ne primećuje nikakve negativne efekte, sme da upravlja vozilom, ali sa povećanim oprezom, jer ovakvi lekovi mogu usporiti reflekse, a da se to ne oseti", ukazuje naša sagovornica.Međutim, za neke lekove koji su potencijalno problematični, mnogi neće ni proveriti pakovanje, jer im deluju "bezazleno" i uzimaju ih bez mnogo razmišljanja - poput nekih lekova za prehladu ili mučninu."Neki lekovi za ublažavanje simptoma prehlade mogu izazvati pospanost. To su lekovi koji smanjuju curenje iz nosa – antihistaminici. Smatra se da imaju mali uticaj na psihofizičke sposobnosti, pa nisu obeleženi trouglom na kutiji. Iako kod većine ljudi neće izazvati pospanost, mogu da uspore reflekse, što se subjektivno ne oseti, a osetljive pacijente mogu značajno da umire i uspavaju. Osim antihistaminika, slične efekte imaju i lekovi protiv mučnine u vožnji, neki antibiotici, neki lekovi protiv bolova, protiv migrene. Iako ovi lekovi nemaju simbol trougla na pakovanju, u uputstvu za upotrebu je navedeno upozorenje da lek uzrokuje pospanost. Ipak, najbolje bi bilo da prilikom posete apoteci pacijent naglasi da je vozač, kako bi dobio odgovarajuću preporuku i savet", ističe Rajković i objašnjava šta ti lekovi zapravo „rade“ organizmu."Navedenim lekovima je zajedničko da u centralnom nervnom sistemu (CNS) usporavaju razmenu informacija između neurona, ali i prenos informacija od mozga do mišića. Zbog toga je otežana koncentracija, usporeno mišljenje, obrada informacija, usporeni refleksi, otežano održavanje ravnoteže, otežano pamćenje, rastrojenost, zamućenje vida. Uprošćeno rečeno: ono što vidimo, sporo nam dopire do mozga, a kada nam dopre do mozga, sporo reagujemo. Neki lekovi imaju veći afinitet za CNS, pa uzrokuju izuzetno jake efekte, dok drugi ili ne prolaze u CNS ili imaju slab afinitet, pa nemaju uticaj na psihofizičke sposobnosti".Koliko dugo nakon uzimanja ovakvog leka ne treba sedati za volan i da li to zavisi samo od vrste leka ili i od doze, možda još od nekih faktora?"Mnogo faktora utiče na dužinu trajanja dejstva leka: vrsta leka, doza, dužina primene, stanje organizma (bolesti jetre i bubrega), stepen neispavanosti, istovremena primena drugih lekova i alkoholnih pića. Što je više faktora i efekat leka će duže trajati."

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram