Ko zna kako su prošli oni koji su se lečili hlorokinom…

Zdravlje 06. okt. 202014:39 > 14:42
Podeli:
korona i mladi ljudi
Ilustracija Foto:EPA-EFE/Jose Jacome

Otkad nam je stigla vest da hlorokin, lek koji se inače koristi za terapiju malarije, služi i za lečenje obolelih od kovida 19, brojni stručnjaci su posumnjali u njegovu efikasnost. Ipak, bio je deo zvaničnog protokola lečenja širom sveta, između ostalog i u Srbiji, pa ga je i Galenika proizvodila. Infektolog Dragan Delić za portal Nova.rs priča zašto je zapravo problematičan hlorokin.

I dok su nam isprva stizale vesti o dostignućima hlorokina i hidroksihlorokina u lečenju kovida 19, već u maju ove godine Svetska zdravstvena organizacija je objavila da privremeno odustaje od upotrebe hidroksihlorokina prilikom lečenja kovid pozitivnih pacijenta. Prethodno je u prestižnom medicinskom časopisu Lanset objavljen rad koji kaže da među pacijentima koji su uzimali hidroksihlorokin i hlorikin postoji veći rizik od smrti i srčanih problema.

Pročitajte još:

Nedavno se pojavila vest da hlorokin od sredine avgusta nije u zvaničnom protokolu lečenja u Srbiji. Potvrdu te informacije nismo dobili od Agencije za lekove i medicinska sredstva, ali prof dr Dragan Delić za portal Nova.rs priča da li je uopšte i trebalo da taj lek bude deo terapije kovid pacijenata.

„Ja nemam zvanično tu informaciju, ali čuo sam da je tako, da se lek više ne koristi za kovid. Svakako, i ranije sam govorio i sada kažem da je hlorokin lek sumnjive terapijske efikasnosti. Zaista niko nije validnim studijama dokazao da on pomaže. Meni je bilo neprihvatljivo to što se koristi iako nemate nijedan dokaz u bilo kom validnom stručnom časopisu da on deluje kod kovida 19. Pritom, mi znamo da hlorokin može da bude toksičan, pa daje zbunjnost, konfuznost, poremećaje, usporenje srčanog ritma, a mogući su i smrtni ishodi. Dakle, ima dokazano neželjene egfekte, a nema dokazano pozitivne efekte. Meni je to bilo neprihvatljivo“, kaže prof. dr Dragan Delić, infektolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta i bivši direktor Klinike za infektivne bolesti.

hlorokin
Dragan Delić Foto:Ivan Dinić/Nova S

On dalje navodi da zato postoji procedura koju treba ispoštovati.

„U Agenciji za lekove postoji komisija za uvođenje novih lekova i za proširenje indikacija za pojedine lekove. Zna se da je hlorokin registrovan za lečenje malarije, reumatoloških bolesti, ali da bi se on, recimo, koristio i za kovid, farmaceutska kuća koja ga proizvodi mora da se u pisanoj formi, sa kompletnom dokumentacijom, obrati toj komisiji Agencije za lekove, pa da oni traže proširenje indikacija leka. Tu komisiju, u kojoj sam i ja nekad bio, obično čine lekari koji pišu stručno mišljenje.“

Ipak, pitanje je da li je hlorokin u Srbiji uopšte prošao tu stručnu komisiju. Pritom, u junu mesecu Danas je pisao o tome kako je u aprilu Galenika proizvela 372.000 tableta ovog leka, koje je donirala Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, kako bi se obezbedila potrebna terapija obolelim od koronavirusa. Pa ipak, ovaj medikament nije bilo moguće naći u registru lekova Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Tada su iz Galenike za Danas kazali da proizvodnja leka hidroksiklorokin nije bila za komercijalnu svrhu.

„U aprilu, tokom vanredne situacije, po zahtevu Vlade Republike Srbije, Galenika a.d. Beograd je realizovala proizvodnju ovog leka za potrebe zdravstvenog sistema Republike Srbije. Kompletna količina donirana je Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja. Lek se proizvodio isključivo za potrebe nacionalne borbe protiv kovida 19, kao donacija kompanije. Galenika od tada nije proizvodila ovaj lek, a ne planira se ni dalja proizvodnja“, izjavili su iz kompanije Galenika za Danas.

I prof. dr Delić sumnja da je ispoštovana porcedura sa hlorokinom.

„Sa lekovima se ne smete igrati. Mora da prođe neko stručno odobravanje jer lek ima i korisne i štetne efekte. Mislim da nema nijednog rada koji afrimativno govori o terapisjkoj efikasnosti hlorokina i zato bi zaista trebalo znati da li je ovaj lek uopšte prošao tu proceduru u Srbiji. Bojim se da je to sve rešeno na Kriznom štabu, da to nije prošlo zakonske okvire. A toliko ljudi ga je primilo. Pitanje je kako su oni prošli“, zaključuje naš sagovornik.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar