0
Nova, četvrta vrsta vakcine protiv korone koju ćemo imati na raspolaganju, ujutro stiže na aerodrom Nikola Tesla, gde će je dočekati predsednik Aleksandar Vučić. Otkako se prvi put čulo za vakcinu AstraZeneka, utisci su bili pomešani - od velike nade, preko kontroverzi koje su je pratile, pa iznova do novih očekivanja.
Oksfordska, odnosno AstraZeneka vakcina delovala je kao vakcina koja najviše obećava, koja će biti najjeftinija i kao takva spas za sve siromašne zemlje. Međutim, konkurenti su je brzo pretekli po efikasnosti, a za AstraZeneku i Univerzitet Oksford samo su se nizali problemi.
Nemačka komisija za vakcine saopštila je krajem januara da se AstraZeneka vakcina ne sme davati osobama starijim od 65 godina. Ubrzo su istu zabranu uvele i Švedska i Francuska, dok je Poljska starosnu granicu za primanje ove vakcine postavila na 60 godina.
Nemačka smatra da nema dovoljno podataka o efikasnosti vakcine za ovu starosnu grupu.
„Zbog malog broja učesnika studije u starosnoj grupi starijih od 65 godina, ne može se doneti zaključak u vezi sa efikasnošću i bezbednošću kod starijih osoba. Stoga trenutno preporučujemo ovu vakcinu samo za osobe starosti od 18 do 64 godina”, navedeno je u preporuci komisije.
Pročitajte još:
Odgovarajući na zabranu, portparol AstraZeneke rekao je da najnovije analize podataka kliničkih ispitivanja za vakcinu podržavaju efikasnost u starosnoj grupi starijoj od 65 godina. Isto su tvrdili i regulatori vakcina u Velikoj Britaniji.
Predsednik Francuske Emanuel Makron nazvao je vakcinu „kvazi neefikasnom“ za ljude starije od 65 godina.
Tokom kliničkih ispitivanja vakcine se daju hiljadama ljudi različitih starosnih grupa, nacionalnosti i zdravstvenih stanja. Drugima se daje placebo, što je zapravo injekcija bez vakcine, radi poređenja. Zatim naučnici čekaju da određeni broj učesnika bude zaražen virusom. Ako je većina njih iz grupe koja je imala placebo, to sugeriše da je vakcina efikasna.
Brige evropskih regulatora su to što misle da nije bilo dovoljno učesnika ispitivanja AstraZeneka vakcine starijih od 65 godina, koji su zaraženi virusom, kako bi se doneli zaključci o efikasnosti vakcine. To je zato što su samo dve od 660 osoba u toj starosnoj grupi bile zaražene.
Kada su u novembru prošle godine objavljeni rezultati ispitivanja AstraZeneka/Oksford vakcine, došlo je do problema u vezi sa podacima. Iz ispitivanja je prijavljeno da je prosečna efikasnost vakcine 70 odsto – u nekim slučajevima je bila 62 odsto, a u nekim 90 odsto. To je zato što su u ispitivanju korišćene različite doze vakcine. Neki dobrovoljci su dobili doze upola manje od planirane. Ipak, ispostavilo se da je ta pogrešna doza bila najefikasnija.
Dakle, oni su zapravo sproveli dve studije za koje su korišćene različite doze i došli su do rezultata koji ne predstavlja relevantan podatak ni za jednu od doza. Naravno, mnogi su imali problema s tim.
Univerzitet Oksford je kasnije saopštio da su o tom problemu razgovarali sa regulatorima i da su oni odobrili ispitivanje vakcine u dve grupe.
Evropska unija je u januaru odobrila upotrebu vakcine – ali istovremeno se sukobila sa AstraZenekom i Oksfordom zbog kašnjenja u isporukama. Pristali su da AstraZeneki plate unapred oko 408 miliona dolara kako bi im pomogli da ubrzaju proizvodnju vakcine.
Ali proizvodnja vakcine širom kontinenta naišla je na probleme. Krajem januara AstraZeneka je upozorila EU da će isporučiti 60 odsto manje od očekivanih doza u prvom kvartalu. Kompanija je kao razlog navela komplikacije na proizvodnom mestu u Belgiji.
Evropska unija je zatim optužila AstraZeneku da ispunjavaju narudžbine koje su obećali Velikoj Britaniji – koja više nije deo unije – dok odlažu isporuke Evropi.
Poslednja loša vest o AstraZeneka/Oksford vakcini tiče se novih, mutiranih sojeva koronavirusa. Istraživanje koje je sproveo Južnoafrički Univerzitet u saradnji sa Oksfordom pokazalo je da AstraZeneka vakcina ima značajno smanjenu efikasnost protiv južnoafričke varijante koronavirusa.
„U ovoj ranoj fazi, na polovini istraživanja, podaci su pokazali ograničenu efikasnost protiv blagih simptoma koje izaziva južnoafrički soj koronavirusa“, saopštio je predstavnik kompanije AstraZeneka.
Ipak, istaknuto je da je efikasnost AstraZeneka vakcine postojana kada je u pitanju sprečavanje razvoja težeg oblika kovida 19. Takođe su najavili da su počeli sa adaptacijom vakcine protiv novih varijanti korone, kao i da će poboljšana vakcina biti spremna na jesen.
Podsetimo, za sada su građanima Srbije na raspolaganju tri vakcine: kineska Sinofarm, ruska Sputnjik V i američko-nemačka Fajzer, a već od sutra moći ćemo da se vakcinišemo i četvrtom oksfordskom vakcinom.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
