U Srbiji je uveliko u toku primanje treće doze vakcina. Većina građana naše zemlje ovog proleća primilo je kinesku vakcinu Sinofarm - pa se postavlja pitanje koliko dugo štiti i sa kojom drugom vakcinom je kombinovati. Poznato je da je bilo najmanje relevantnih studija i naučnih podataka koji su se bavili Sinofarm vakcinom, ali se situacija menja. Nedavno je objavljena jedna bahreinska studija sa značajnim saznanjima o kineskoj vakcini, koje je protumačio dr Miloš Babić, ugledni molekularni biolog i neurobiolog.
Dr Babić je predočio studiju iz Bahreina, zemlje u kojoj se, baš kao u Srbiji, građanima davalo nekoliko različitih vakcina. Molekularni biolog je o studiji pisao u grupi „Nauka u Srbiji“.
Na početku upozorava da studija još uvek nije prošla fazu recenzija drugih naučnika, kao i da ima konfuznih delova, ali sve u svemu autori pružaju vredne uvide u efikasnost vakcina.
Dr Babić izvlači sledeće ključne zaključke iz studije, koje prenosimo iz njegove objave u celosti.
Pročitajte još:
„Sinofarm daje vidljivu zaštitu i od infekcije, i od hospitalizacije, i od smrti – mada je ta zaštita slabija kod starijih ljudi (kao što već znamo).
U poređenju sa nevakcinisanima, ljudi koji su primili Sinofarm (svih godišta) se otprilike duplo ređe razboljevaju. Kod starijih od 50, čak i sa Delta podacima uključenim, nivo smrti se smanjuje na četvrtinu.
U studiji su i podaci o Fajzer, Kovišild (indijska verzija AstraZeneka vakcine), i Sputnjik V. Sve tri su se pokazale značajno boljim u zaštiti od zaraze, i daleko boljim u zaštiti od teške bolesti i smrti.
Kod ljudi mlađih od 50, ove tri vakcine su efektivno ekvivalentne po nivou zaštite, u svim oblastima. Postoje male razlike, ali nisu značajne.
Sve tri vakcine takođe jako dobro štite protiv smrti i teških oblika bolesti, i kod mlađih i kod starijih. Iz podataka datih u studiji sledi da je zaštita u ovom smislu preko 99 odsto; ali broj slučajeva je mali, tako da je sigurnije reći da je zaštita veća od 90 odsto.
No, postoji razlika u zaštiti od infekcije i hospitalizacije kod ljudi starijih od 50. U tom aspektu, Sputnjik V je i dalje bolji nego Sinofarm; ali je više nego dvostruko lošiji od Fajzera i Kovišild vakcina (koji daju uporedive rezultate)“, piše dr Babić.
Naučnik zatim navodi i neke savete koje zasniva i na ranijim studijama iz Izraela, Velike Britanije, Rusije, SAD, i sada Bahreina.
„Svi koji su primili Sinofarm, bez obzira na starost, treba da prime treću dozu. Najbolje Fajzer, ali može i AstraZeneka. Mlađi od 50 mogu da kao treću dozu prime i Sputnjik, ako tako žele.
Stariji od 55 koji su primili druge vakcine treba da razmisle o trećoj dozi, Fajzera ili AstraZeneka. Ali nije toliko hitno kao za primaoce Sinofarma.
Mlađi od 55 koji su primili Sputnjik, Fajzer, AstraZeneka, ili Džonson&Džonson mogu da pričekaju da se drugi dovakcinišu, i da se dostavi više vakcina državama u razvoju. Možete se vakcinisati ako hoćete, neće štetiti, ali nije hitno, i rizici za ovu grupu su prilično mali, čak i sa Deltom.
Ljudi koji su preležali kovid, i koji su se posle toga vakcinisali bilo kojom vakcinom takođe ne moraju da se žure, pogotovo ako su mlađi od 55 godina. Vakcina posle preležane infekcije, po svim podacima koji su trenutno dostupni, proizvodi snažnu i trajnu otpornost.
Ljudi koji su preležali kovid ali se nisu vakcinisali, treba da prime makar jednu dozu vakcine. Ovo treba uraditi minimalno šest nedelja, bolje tri meseca nakon kraja bolesti. Ako se vakcina primi ubrzo posle kraja bolesti, to je lutrija: nekima pomogne i izleči post-kovid simptome, ali nekima ih reaktivira i pogorša.
Nevakcinisani treba da se vakcinišu što pre, ili da se spreme da preleže Delta soj. Kako se kome sviđa. Otpornost će morati da se stekne na jedan ili na drugi način.
Pre nego što neko pita, deca su potpuni džoker ovde, jer mlađi od 12 nisu vakcinisani nigde. Otvaranje škola trenutno ide katastrofalno u Americi, sa masom škola koje su morale da prestanu sa nastavom nakon samo nedelju-dva dana – jer se ogroman broj dece i učitelja odmah razboleo. Maske pomažu, ali nisu dovoljne.
Smrti kod dece su i dalje vrlo retke, teške posledice češće ali i dalje ne preterano. U Americi, do sada ima manje od 500 dece koja su direktno umrla od kovida, i još nešto preko 400 mrtvih (uglavnom 6-9 godina) od MIS-C (to se ne računa kao kovid).
Nekoliko hiljada dece je do sada ostalo sa trajnim posledicama; desetine hiljada pedijatrijskih hospitalizacija, ukupno. Ali te cifre su mali deo desetina miliona preležanih bolesti. Dakle, ukupno tragično, ali statistički i dalje retko. Videćemo kako će ići sada sa daljim širenjem Delte, koja proizvodi težu bolest kod mlađih nego prošli sojevi“, ukazuje dr Babić.
***
Bonus video: Vakcina Moderna
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar