"Kao isceđena krpa sam, jedva mrdam": Zašto smo svi loše ovih dana i kako da se pridignemo

Smrkuta lica, ljudi povijeni, mrzovoljni svud oko nas. Umesto pozdrava, skoro svako koga sretnemo odmah se žali da jedva funkcioniše, da se oseća kao isceđena krpa, da nema snage ni za šta i da ne zna dokle više tako bez imalo energije.Da li je za sve krivo vreme, kako volimo da kažemo, i šta da učinimo da sebi malo olakšamo, za Novu priča lekar opšte medicine Dragan Miljković.Ako pogledamo kroz prozor, pomislićemo lako da je novembar, a ne jun. A baš za taj jun meterolozi kažu da će skoro ceo biti takav - kišovit, tmuran, oblačan. Doktor Miljković kaže da to jeste uzrok klonulosti i manjka elana na koji se mnogi žale u poslednje vreme.„Klima se menja, više skoro da nemamo klasična četiri godišnja doba. Već duže vreme je stalno kišovito i ovakav prilično neuobičajen period izaziva mrzovolju, malaksalost. Ti spoljašnji faktori i te kako utiču na to kako će naš organizam funkcionisati, a sada nam očigledno ne idu na ruku. U ovo doba godine trebalo bi da se uveliko prilagođavamo na visoke letnje temperature, a zapravo smo u svežem, jako vlažnom i kišnom periodu“, priča doktor Miljković o promenama oko nas koje na sve utiču.

Nikako ne preskačite redovnu terapiju

Ovaj period je posebno opasan jer telu nije lako da se navikne na novonastale prilike, a mnogi baš tada preskaču redovnu terapiju.„Iskustva pokazuju da pred leto mnogi smanje ili zanemare redovnu terapiju, recimo, diuretike u okviru terapije za hipertenziju, a to nikako nije dobro. Redovno uzimanje terapije za hronična stanja je od ključne važnosti i nikako to ne treba shvatati olako.“Osim te osnovne činjenice koju ne treba zanemariti, šta možemo da učinimo da olakšamo sebi ovu pravu jesen uoči leta?Magičnih rešenja, čini se, nema. I kad se bolje razmisli, to i jeste logično jer stručnjaci uveliko ponavljaju da se otpornost organizma gradi i neguje na duže staze. A ako je telo u dobrom stanju, ono će lakše podneti sve izazove, pa i ove klimatske promene koje nam donose loše vreme i usput tu malaksalost i manjak energije.Ključ je, kako kaže dr Miljković, u osnovama koje neretko zaboravimo, uzimamo ih zdravo za gotovo, svima su nam poznate, ali kao da ne verujemo u njihovu snagu, već tragamo za brzinskim rešenjima. A jednostavno samo treba da ih primenimo i sve će ići lakše.

Lagana hrana i dovoljno tečnosti

„Zbog silnih kiša više nam ni voće ni povrće ne mirišu kao pre, ali ipak je dobar savet u ove dane jesti sezonsko voće i povrće, laganiju hranu, ne previše tešku koju smo jeli tokom zime. Tako će se telo bolje prilagoditi na spošljašnje faktore. Vrlo važno je i piti litar i po do dva tečnosti dnevno jer bez toga organizam ne može da normalno funkcioniše.“

Na sunce makar nakratko

Problem je ipak, kaže doktor Miljković, što u ovim danima kada samo pada kiša, kada se navuku teški oblaci, nemamo dovoljno sunca.„Sunce nam je neophodno da bismo normalno funkcionisali i ono, između ostalog, popravlja raspoloženje. Kad njega nema, mrzovoljni smo. Zato treba izaći napolje u tim retkim trenucima kad grane, makar nakratko.“

Odmor od suplemenata

A treba li uzimati neke suplemente, recimo, vitamin D, ako već ne upijamo dovoljno sunčeve svetlosti?„Sada je dobar trenutak da se telo malo očisti od svega. Vitamin D smo toliko svi izimali tokom i nakon korone i sada je bolje ne uzimati ništa već pustiti telo da se odmori, naravno, ako lekar ne kaže drugačije.“Kad smo već kod odmora, mnogi jedva čekaju da se popodne vrate kući s posla da bi mogli da dremnu. To je ipak mač sa dve oštrice, kaže naš sagovornik.

Bez popodnevnog spavanja

„Od previše spavanja popodne naš cirkadijalni ritam može da se poremeti, pa da nam bude još gore, da budemo još više umorni, neraspoloženi, umrtvljeni. Popodnevna dremka od petnaestak minuta je prihvatljiva, sve više od toga može lako da izazove kontraefekat.“Dakle, noćni san i odlazak uveče u krevet na vreme su ono što nam treba, a ne spavanje od dva sata popodne. U proseku nam je potrebno oko sedam i po sati sna, mada to zavisi od osobe do osobe, pa u krevet treba ići najkasnije oko deset, pola jedanaest uveče. Naime, tada se luči vrlo bitan hormon – melatonin, koji snažno podiže imunitet, obnavlja ćelije, štiti od oapsnih bolesti.

Lagana šetnja, bez mnogo naprezanja

Da bi sve išlo lakše u ovom periodu, ne treba da zaboravimo ni fizičku aktivnost, ali…„Sada ne treba preterivati, posebno kada je napolju sparno posle kiše. Treba biti fizički aktivan, svakako, ali nemojte ići preko svojih granica. I lagana šetnja će biti dovoljna i pomoći će da se razdrmate i osetite bolje“, kaže doktor Miljković.Doktor ističe da većina nas jeste inače osetljiva na vremenske prilike, a pošto će ovako deprimirajuće vreme očigledno da potraje, nema druge nego da se prilagodimo na duže staze.„Vreme ne možemo da promenimo, već možemo samo da mu se prilagodimo. A jedini put je ta dobitna kombinacija – dobar san, lagana hrana, umerena fizička aktivnost, dovoljno tečnosti i redovna terapija“, zaključuje naš sagovornik.