Svako ko se susreo s kandidom zna koliko je uporna gljivica, čak i kad je pobediš - pitanje je trenutka kad će se vratiti i nastaviti da pravi probleme. Dr Taita Stojilković, specijalista ginekologije i akušerstva, otkriva nam kako treba kandidu lečiti.
Autor: dr Taita Stojilković, specijalista ginekologije i akušerstva
Vaginalna kandidijaza je stanje sa kojim se često susreću mlade žene i žene u reproduktivnoj dobi. Najčešći uzročnik vaginalne kandidijaze je gljivica Candida albicans. Najčešći simptom je svrab u predelu spoljnih genitalija i pojava konzistentnog belog pranja. Simptomatologija često ne mora biti tipična, s obzirom da je kandida prisutna u vagini u malom broju.
Vaginalna gljivična infekcija može izazvati tegobe kao što su:
svrab
vaginalno peckanje
bol tokom odnosa i/ili mokrenja
gust beličasti sekret
crvenilo vagine i otok spoljašnje intimne regije.
Dijagnozu postavlja ginekolog nakon uzete anamneze i ginekološkog pregleda. Uzima se bris vagine za mikroskopski pregled, te se određuje grupa sekreta. Ukoliko se radi o kandidi, vaginalni sekret će biti VI grupa čistoće. Kandidijaza se ne smatra vaginalno prenosivom bolešću, ali postoji mala šansa da i muškarac razvije simptome – svrab i osip na penisu.
Definicija rekurentne gljivične infekcije je postojanje četiri i više epizoda unutar godinu dana i javlja se u oko 5-8% pacijentkinja nakon jedne infekcije, a oko 20-25% žena razvije ponovo kandidijazu unutar 30 dana od terapije. Uzrok nije jasno definisan. Moguće je da je u pitanju perzistencija neosetljivog soja Candide albicans, infekcija drugog soja Candide ili može biti u vezi sa nekim hroničnim oboljenjima poput šećerne bolesti i nekim infekcijama, te je potrebno da se javi lekaru radi daljih ispitivanja. Oralni kontraceptivi, neki antibiotici i steroidi mogu da izmene acidobazni status vagine i omoguće brži razvoj gljivica.
Sve žene sa vulvovaginalnom gljivičnom infekcijom treba da se leče bez obzira na jačinu simptoma. Lečenje sprovodi ginekolog koji vrstu, način i režim terapije određuje individualno.
Redovni ginekološki pregledi su najbolje rešenje kod žena koje imaju problem sa čestim vaginalnim infekcijama.
Terapija se sprovodi antimikoticima – vaginaletama kojih ima nekoliko vrsta, najčešće u trajanju 3-7 ili više dana. Lokalna terapija može da podrazumeva i antimikotičke masti za kožu i sluzokožu vulve.
Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi. Istovremena primena oralnog probiotika sa antimikotikom dovodi do smanjenja incidence rekurencije. To ima najbolji, najbrži i najefikasniji učinak, te se postiže dugotrajni efekat i potpuna zaštita vaginalne mikroflore, kao i prevencija povratka infekcije.
Nastanak vaginalne kandidijaze moguće je sprečiti opštim merama kojima se uklanjaju faktori rizika za njeno ispoljavanje:
jedite dobro izbalansiranu ishranu koja izostavlja prekomerne šećere, kofein i alkohol
upotreba antibiotika samo ukoliko je prepisano od strane lekara
izbegavajte korišćenje intimnih dezodoransa ili dezodorisanih tampona/uložaka
nemojte da sedite u mokroj odeći, naročito u kupaćem kostimu
oblačite odeću od prirodnih vlakana, izbegavajte da nosite uzak donji veš, uske pantalone, hulahopke ili helanke
izbegavajte sedenje u kadama ili česte tople kupke
izbegavajte vaginalno ispiranje.
***
Bonus video: Siva pustinjska oaza za lečenje raznih bolesti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: