Kalendar alergija: Počeo je najteži deo godine

Među najvećim alergenima svakako je polen, a iz Agencije za zaštitu životne sredine su za portal Nova.rs istakli da polenova zrna kod više od 20 odsto ljudske populacije izazivaju alergijske reakcije poput bronhitisa, konjuktivitisa, dermatitisa, polenske kijavice. To znači da svaki peti čovek ima problema sa ovim alergenom.Kod nas se njegova koncentracija u vazduhu meri od početka februara do kraja oktobra, dakle dok njegova emisija traje kod nas, i to na brojnim lokacijama u Srbiji.Identifikacija polena radi se za 25 biljnih vrsta drveća, a dobijeni podaci, između ostalog, pokazuju i trendove za tekuću nedelju, pa se lako može naslutiti kojih se biljaka treba čuvati u danima koji slede.

U ovom periodu aktuelni su poleni drveća, trava, a krenule su i pojedine korovske vrste. Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine www.sepa.gov.rs u delu izveštavanja o alergenom polenu može se videti da su od polena drveća prisutni jasen, hrast, tisa, čempres, četinari i lipa. Od korovskih vrsta tu su poleni koprive, konoplje, bokvice i kiselice, a ima i polena trava, koji će biti aktivni sve do oktobra.A kako se manifestuje alergijska kijavica, ali i šta može da pomogne kod mučnih alergijskih reakcija za portal Nova.rs je govorila prof. dr Sanvila Rašković.„Uobičajeni simptomi su svrab u nosu, učestalo kijanje, sekrecija iz nosa, svrab u očima, grepkanje. Nekoga svrbe uši iznutra, a nekoga grebe grlo“, priča doktorka i dodaje da drugih neuobičajenih tegoba osim toga uglavnom nema.Ipak, česte su propratne pojave, odnosno posledice poput problema sa spavanjem, manjkom koncentracijeLečenjeKod lečenja alergijskih kijavica najvažnije su tri stvari, ističe doktorka.„Prvo treba izbegavati alergene. To nije tako lako, i kad smo u četiri zida, oni uđu u kuću. Ipak, ako imate tegobe, nije preporučljiv boravak u parku baš u sezoni alergija. Smanjite boravak u prirodi. Nezgodno je ako stanujete tamo gde su u blizini korovi, napuštena gradilišta. Tamo gde je manje rastinja, a više betona, manje smeta.“Pošto je nemoguće izbeći alergene u potpunosti, tu je terapija lekovima.„Postoji grupa lekova koji se zovu antihistaminici. Tu je pet, šest novih preparata koji su odlični, a i nesedativni su, tj. ne uspavljuju. Onda osoba može da radi, da vežba, da spava normalno, a ne da mu se spava ceo dan“, priča doktorka Rašković.Ona napominje da ovi lekovi nekad ne mogu da pomognu sami bez lokalne primene nazalnih glikokortikoida. To su sprejevi, pumpice za nos, ali to nisu sprejevi za nos koje kupujemo u apoteci kad nam se nos zapuši.„Ovi sprejevi za alergiju mogu da se koriste do mesec dana, nekad i duže. Recimo, sad kad je sezona, pacijent može da prska mesec, dva, pa posle do jeseni da bude miran, dok se ne pojavi ambrozija. Ovi sprejevi se u toku godine mogu koristiti više puta po mesec dva.“Doktorka preporučuje i rastvore morske vode.„To su hipertoni rastvori, dakle, gušči su od vode i oni se prskaju u nos. Morska voda u spreju se prska jer ona vlaži sluznicu i deluju povoljno, smiruju zapaljenje.“Treća bitna stavka u lečenju alergije je imunoterapija.„Alergolozi određuju ko je za tu terapiju, vrlo je komforno za pacijenta, ali samo lekar može da kaže ko ima indikacije za ovaj vid lečenja“, zaključuje doktorka.Stoga, svi oni koji imaju ovaj problem, iako ne mogu sasvim da se sačuvaju od alergena, neka potraže savet lekara. Odgovarajuća terapija će makar smanjiti tegobe.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram