0
Posebno su osetljive određene grupe ljudi.
Visoke temperature i velika vlažnost vazduha, kojima smo leti tokom poslednjih godina veoma često izloženi, predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito ukoliko traju više dana uzastopno.
Na ekstremne letnje uslove su posebno osetljive određene grupa ljudi kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe obolele od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih bolesti, dijabetesa, ali i drugih hroničnih bolesti.
Podjednako su ugroženi i radnici koji aktivnosti obavljaju na otvorenom, izloženi direktnom dejstvu sunčevih zraka, ali i oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.
U uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha, znojenje je otežano i naše telo mora da uloži dodatni napor kako bi svoju temperaturu održavalo u granicama normale.
Brojne su zdravstvene tegobe koje mogu nastati kao posledica delovanja visokih temperatura, poput toplotnog osipa, edema, sinkope, grčeva ili toplotne slabosti. Stanja koja najviše brinu jesu sunčanica i toplotni udar, zbog komplikacija koje mogu da izazovu.
Ukoliko nije neophodno, nemojte se izlagati visokim spoljašnjim temperaturama i pokušajte da izbegnete boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana 10 do 17 časova.
Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana, u ranim jutarnjim časovima, od četiri do sedam sati ujutru.
Takođe je važno naglasiti da bi trebalo izbegavati vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana.
Nosite laganu, široku odeću svetlih boja, od prirodnih materijala. Ne zaboravite da zaštitite glavu šeširom ili kapom (kačketom). Naočare za sunce su takođe važne, i to sa odgovarajućim UV filterima.
Rashladite telo povremenim tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi. Nemojte koristiti hladnu vodu.
Redovno unosite tečnost – pre svega vodu. Supe, mlaki čajevi i sveži voćni sokovi su takođe dobar izvor tečnosti i energijeu toplim letnjim danima.
Uvek nosite vodu sa sobom kada boravite na otvorenom.
Jedite češće, i to manje obroke. Obroci bi trebalo da budu lagani. Izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu belančevinama. Uzimajte više sezonskog voća i povrća.
Alkohol, gazirane napitke i napitke sa previše kofeina i šećera bi trebalo izbegavati.
Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.
Dom i radne prostorije obavezno adekvatno rashlađujte, tako da temperatura u prostorijama u kojima boravite ne prelazi 30 stepeni Celzijusa u toku dana, odnosno 24stepena Celzijusa u toku noći.
Ukoliko nemate klima uređaj u svom domu ili na radnom mestu, u ranim jutarnjim satima otvorite sva vrata i prozore da biste prostor adekvatno provetrili i rashladili, a zatim spustite roletne i zatvorite vrata i prozore na sunčanoj strani, kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote.
U toku noći držite prozore otvorenim. Imajte u vidu da mnogi električni uređaji dodatno oslobađaju toplotu i greju okolni vazduh – za vreme velikih vrućina isključite iz struje sve one uređaje koje ne koristite, stoji na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, a prenosi N1.
***
Bonus video: I kućnim ljubimcima smeta vrućina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
