Kako puls ukazuje na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti

Kako bi skrenuli pažnju na značaj praćenja pulsa i brige o zdravlju srca, Udruženje pacijenata koji su preživeli infarkt “Moja druga šansa” organizovalo je plesni performans. Plesom i ritmom želeli su da simbolično prikažu puls, istovremeno podsete građane na važnost redovne kontrole i prevencije kardiovaskularnih bolesti.

"Puls je mnogo više od broja otkucaja u minuti, to je tihi signal koji nam telo šalje o svom trenutnom stanju. Kroz ovaj plesni performans želimo da ritam srca učinimo vidljivim i simboličkim, kako bi građani bolje razumeli koliko je važno pratiti svoje srce. Naše udruženje stalno radi na podizanju svesti o prevenciji i očuvanju kardiovaskularnog zdravlja, a ovaj događaj, u kojem učestvuje više od 50 plesača iz plesnog kluba “Natalija i Ivica”, sjajan je način da poruku prenesemo kroz energiju, pokret i zajedništvo. Nadamo se da su naši sugrađani, gledajući performans, ne samo uživali u umetnosti, već i motivisani da redovno mere puls, vode računa o zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i da se na vreme jave lekaru ako primete da je puls hronično povišen. Verujemo da kroz ovakve akcije možemo inspirisati ljude da brinu o svom srcu svaki dan i shvate koliko je svaki otkucaj dragocen", rekao je Ivan Tojagić, predsednik Udruženja pacijenata “Moja druga šansa”.

Plesni performans možete pogledati na linku.

Kod osoba koje su podložne stresu, ubrzan puls često je posledica pojačane aktivnosti organizma u takvim situacijama. Ipak, pre nego što se ubrzani puls pripiše stresu, neophodno je isključiti sve druge moguće uzroke.

"Povišen puls može biti znak bolesti srca, ali i drugih poremećaja poput infekcija, upalnih stanja ili endokrinoloških poremećaja kao na primer disfunkcije štitaste ili nadbubrežnih žlezda. Kod srčane slabosti, ubrzan ili nepravilan rad srca je često jedan od znakova, a mogu ga pratiti i povišeni krvni pritisak, nedostatak daha , umor, oticanje nogu itd. Zbog svega toga, puls treba posmatrati kao jedan od značajnih dijagnostičkih pokazatelja. Važno je ispitati zašto je puls ubrzan, a potom lečiti i osnovni uzrok i sam simptom. Kliničke studije pokazale su da povećane vrednosti pulsa mogu biti u korelaciji sa dužinom života, što dodatno potvrđuje značaj pravovremene dijagnostike i terapije", objašnjava prof. dr Nemanja Đenić, ispred Udruženja kardiologa Srbije.

Normalne vrednosti pulsa u mirovanju obično se kreću od 60 do 80 otkucaja u minuti, ali su individualne i zavise od niza faktora. Kod dece je puls prirodno brži, dok odrasli najčešće imaju vrednosti u pomenutom opsegu. Na puls utiču pol, starost i fizička kondicija. Profesionalni sportisti često imaju i puls u mirovanju niži od 60 otkucaja u minuti, što je posledica „sportskog srca“ i visoke uvežbanosti. Kod starijih osoba, pak, može doći do usporenog pulsa zbog degenerativnih promena u sistemu srca, što ponekad zahteva i ugradnju pejsmejkera.

"Osobe koje često imaju puls viši od 80 otkucaja u minuti trebalo bi da obave kardiološki pregled i EKG. U većini slučajeva, dijagnostika je jednostavna, bezbolna i daje jasne odgovore, da li je reč o stresu, adrenalinskoj reakciji ili ozbiljnijem kardiološkom problemu. Najvažnije je da se reaguje na vreme, jer puls nije samo broj otkucaja u minuti, već tihi pokazatelj stanja našeg srca i celokupnog zdravlja. Puls se najčešće meri zajedno s krvnim pritiskom. Osobe bez zdravstvenih problema trebalo bi da ga provere barem jednom do dva puta nedeljno, dok oni koji već imaju srčane ili druge tegobe to treba da rade svakodnevno. Redovna kontrola pulsa pomaže da se uoče promene na vreme i spreče komplikacije. Hronično ubrzan puls predstavlja trajno opterećenje za srce i krvne sudove. Može se uporediti s naporom koji organizam ima tokom svakodnevnog trčanja, srce tada neprestano radi pod pritiskom. Dugoročno, takvo stanje dovodi do degenerativnih promena srčanog mišića, uvećanja srca i razvoja srčane slabosti. Zato je važno reagovati na vreme, jer ubrzan puls nije bezazlen simptom", ističe prof. dr Đenić.

Ubrzan puls u mirovanju nije uvek razlog za paniku, ali je signal koji ne treba ignorisati. Puls i krvni pritisak su često povišeni kod stanja nazvanog simpatička hiperaktivnost

"Simpatički nervni sistem deo je autonomnog (vegetativnog) nervnog sistema, na koji ne možemo voljno da utičemo. Kada je njegova aktivnost pojačana, on ubrzava rad srca, povećava puls i krvni pritisak. Dugoročno, to može oštetiti srce. Danas postoje lekovi koji mogu da smanje efekte prekomerne aktivnost simpatičkog sistema i da stabilizuju puls, čime se srce štiti od preopterećenja. Najčešći znaci simpatičke hiperaktivnosti su ubrzan puls i povišen krvni pritisak koje često prati i osećaj zamaranja. Kada srce radi ubrzano duže vreme, ceo organizam je pod većim naporom, pa se osoba brže zadiše i teže podnosi fizički napor. To je jasan znak da treba obaviti lekarski pregled", tvrdi prof. dr Đenić i dodaje da u dogovoru s kardiologom, uz adekvatnu terapiju i promene životnih navika, ubrzan puls i krvni pritisak se mogu dovesti u granice normale, čime se obezbeđuje dugoročna zaštita srca i krvnih sudova.

***