Kako prepoznati alergije

Alergijski rinitis je danas veoma često oboljenje, tako da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od 10 do 25 odsto stanovništva u svetu boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa. Smatra se da će usled velike zagađenosti vazduha i pojačanog otopljavanja za 50 godina taj procenat biti oko 40 odsto populacije.Doc. dr Ivan Baljošević, specijalista otorinolaringologije, objašnjava za portal N1 da su simptomi alergijskog rinitisa brojni.„Pre svega to je zapušenost i curenje vodenastog sekreta iz nosa kod 80 odsto pacijenata. Oko 60 odsto njih ima i svrab u predelu nosa i očiju. Kao posledica svih ovih simptoma oko 50 odsto pacijenata pati od glavobolje, nesanice i umora“, kaže on.Početni simptomi alergije (zapušenost i curenje iz nosa) često podsećaju na prehladu, pa se pogrešno leče davanjem antibiotika.„Razlika je u tome, što kod alergijskog rinitisa nema poremećaja ošteg stanja, kao što su povišena telesna temperatura, malaksalost i gubitak apetita“, dodaje dr Baljošević.

Zašto sve veći broj ljudi ima problem sa alergijama

Porodična sklonost predstavlja glavni faktor rizika za alergijski rinitis. Razvoj alergijskog rinitisa se povećava na 50 odsto ako jedan od roditelja ima alergijske bolesti i 72 odsto ako su oba roditelja imala istu atopijsku manifestaciju, navodi dr Baljošević.„Ostali faktori rizika povezani sa razvojem alergijskog rinitisa uključuju viši socioekonomski status pacijenta, povećano zagađenje životne sredine, decu rođenu u proleće i leto (tokom sezone polena), nedostatak starijih rođaka, kasniji polazak u obdanište, majčino pušenje tokom prve godine života, izloženost alergenima u zatvorenom prostoru kao što su životinjska dlaka, grinje i prašina, viši nivo IgE u serumu (> 100 IU / ml pre šeste godine), prisustvo pozitivnog znaka alergena po koži i rano unošenje veštačke hrane za bebe“, ističe specijalista otorinolaringologije.Razvoj alergijskih bolesti počinje sa promenama na koži, tj. alergijskim dermatitisom koji se javlja u uzrastu od četiri meseca do godinu dana. Ispoljava se sa crvenilom, svrabom i hrapavošću kože na obrazima, iza ušiju, pregibima laktova, šaka, kolena ili stopala.„Alergije na hranu se sreću u drugoj godini života. Najčešće je to preosetljivost na mleko, jaja ili neke druge alergene iz hrane. Alergijski rinitis počinje posle druge godine života. Najveću učestalost ima u školskom uzrastu, tako da će oko 80 odsto pacijenata sa alergijskim rinitisom imati prve simptome u tinejdžerskom uzrastu“, navodi dr Baljošević.Na pitanje da li alergije mogu da izazivaju i određena hemijska sredstva koja se nalaze u našoj okolini, dr Baljošević odgovara potvrdno.„Naravno, uglavnom su to kozmetički preparati koji se svakodnevno koriste, npr. šamponi, kreme za telo i lice, kao i određene vrste deterdženata. Ipak, najveći broj ljudi je preosetljiv na omekšivač koji se dodaje prilikom pranja veša“, ukazuje on.Čovek može da razlikuje 10.000 različitih mirisa. Mirisne zone su u gornjim trećinama nosnih šupljina.„Npr. pokvarena i trula hrana ima neprijatan miris. To nam predstavlja signal da ne konzumiramo tu vrstu hrane da se ne bi razboleli“, ističe dr Baljošević, a kako se leče alergije - pročitajte na N1.***Bonus video: Ambrozija, alergijska pošast

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiambrozijadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2196796"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram