1
Za razliku od placebo efekta, mnogi nisu čuli za nocebo.
Većina nas je čula za placebo efekat. U pitanju je fenomen koji se dešava kada pacijenti misle da dobijaju neki novi lek, ali zaista dobiju samo praznu pilulu. Ipak, počnu nakon toga da se oporavljaju od svoje bolesti kao da su zaista i dobili odgovarajući lek.
Taj placebo efekat ima i tamnu stranu – nocebo efekat. Ova pojava se dešava kada, recimo, dobijete samo praznu pilulu, a neko vam kaže da je u pitanju supstanca koja ima strašne neželjene efekte. I vi onda počnete da ispoljavate te loše simptome iako zapravo niste popili – ništa.
Nocebo efekat se takođe može javiti kada vam lekar kaže da bi operacija ili procedura koja je pred vama mogla da ima negativne rezultate ili propratne pojave. U tom slučaju samo to što znate koji je mogući rizik može da negativno utiče na vaš oporavak. I u svemu se vidi kolika je zapravo moć sugestije.
A budući da sve ovo deluje van granica nauke, pitaju se mnogi postoji li ikakav dokaz da moć pozitivnog, odnosno negativnog razmišljanja zapravo može uticati na vaše zdravlje.
Ispostavlja se ukratko sledeće – ako verujete da vam tretman neće pomoći, verovatno neće – i obrnuto, piše webmd.
Dr Džon Keli, zamenik direktora programa Harvardske medicinske škole za placebo studije, kaže da mnoga istraživanja potvrđuju ovu tezu.
„Kad pogledate bilo koje nasumične kontrolne studije, iznenađujuće je koliko slično se profil nuspojava za placebo odražava na profil nuspojava za stvarni tretman. To je moć mašte. Ako zamolite nekoga da zamisli neku scenu u svojoj glavi, na magnetnoj rezonanci možete videti da se aktiviraju delovi mozga odgovorni za vid. Ako mu kažete da zamisli da radi neku fizičku aktivnost, videćete da se aktivira motorni korteks. Samo zamišljanje da se nešto dešava dovoljno je da aktivirate one delove mozga koji su povezani sa tom mišlju, brigom ili bolom.“
Pročitajte još:
Istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu u Nemačkoj objavili su 2012. godine detaljan pregled nocebo efekta. Oni su pogledali 31 empirijsku studiju i otkrili da ne samo da postoji nocebo efekat već je i iznenađujuće čest.
To takođe izaziva etičku dilemu za lekare i medicinske sestre: ako obaveste pacijente o potencijalnim rizicima i negativnim nuspojavama datog lečenja (zračenje, hemoterapija, operacija, lekovi), pacijenti mogu verovati da će doživeti te štetne rezultate. Ali ako pacijentima ne kažu koji su rizici, mogu biti kažnjeni zbog kršenja propisa. A po pravilu lekari moraju sve unapred da kažu, čak i ako se boje da bi loši detalji mogli da ometaju oporavak njihovih pacijenata.
Sada je veliko pitanje u medicinskoj zajednici kako zaobići ovu zamku.
Kako kaže dr Keli, radi se na nešto drugačijem pristupu sa placebo efektom.
„Pacijent zna da mu dajemo placebo, ali mi objašnjavamo pozitivne rezultate koje placebo može imati, tako da pacijent ima pozitivna očekivanja i ima više pozitivnih rezultata… Verovanje u placebo neće smanjiti tumor na mozgu ili izlečiti slomljene kosti. Ali može da utiče na subjektivniji doživljaj, kao što je stepen do kojeg osećate bol, mučninu ili možda čak i depresiju. Dakle, razmišljajte pozitivno o lekovima i tretmanima koje primate i verujte da će koristi daleko nadmašiti rizike. Ako to možete da uradite, povećaćete svoje šanse za dobar ishod.“
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Režim ishrane – „doživeti stotu“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
