Piše: Aleksandra Radosavljević, lekarka opšte medicine i specijalizantkinja dermatovenerologije
Leto je pred nama, a sezona godišnjih odmora je uveliko počela, što sa sobom nosi više provođenja vremena na otvorenom, ma koju destinaciju odabrali. Posebnu pažnju treba obratiti na letovanja na moru, zbog višesatnih boravaka na plaži i na direktnom sunčevom zračenju.
Ono što je obavezno poneti sa sobom je antisolarna zaštita – zaštita od štetnog sunčevog zračenja u vidu dermokozmetskih preparata. Posebno želim da naglasim da korišćenjem tih preparata ne garantujete potpuno bezbedan boravak na suncu – treba paziti na potencijalnu sunčanicu, kod dece na moguće pregrevanje, konstantno se hidrirati i provesti period od 10 do 17h u hladu.
UV zračenje je deo svetlosnog zračenja koje na Zemlju iradira Sunce. Postoje tri glavna tipa UV zraka: UVA, UVB i UVC. UVC zraci se većinski apsorbuju u ozonskom omotaču i ne dopiru do Zemljine površine, dok UVA i UVB zraci prolaze kroz atmosferu i glavni su krivci štetnog dejstva sunčevih zraka na našu kožu. Oni izazivaju genetske mutacije i mogu dovesti do karcinoma kože.
Ultravioletni zraci koji dopiru do naše kože napadaju ćelije i u tom sudaru stvaraju posebna jedinjena, tzv. slobodne radikale. Vrlo su agresivna i reaktivna, dovode do oštećenja ćelija i njihovog sadržaja. Na taj način dolazi do genetskih mutacija koje mogu da učestvuju u stvaranju melanoma. Kada je ćelija „napadnuta“ UV zracima, ona pokušava da se „brani“ tako što stvara melanin.
Melanin je pigment zahvaljujući kom naša koža, kosa i oči imaju boju. Neko ima više melanina, neko manje i od toga zavisi boja našeg tena. Kada je koža oštećena suncem, ona sintetiše više melanina kao mehanizam odbrane i samim tim naša koža tamni– „crni“. Imajući to u vidu, taman ten je već znak da je koža oštećena UV zracima.
SPF (Sun Protect Factor) je faktor zaštite od sunčevih zraka. Pokazuje koliko će vas proizvod zaštititi od UVB zraka i naznačen je na svakom antisolarnom proizvodu. Brojka koja stoji uz oznaku SPF pokazuje dozu sunčevog zračenja koja će dovesti do crvenila kože zaštićene tim preparatom, u odnosu na količinu zračenja koja je potrebna da izazove crvenilo kože bez ikakve zaštite. Dakle, veći faktor je jača zaštita od sunca. Trebati imati u vidu da to nije bukvalna zaštita, u smislu SPF 100 štiti 100%, a SPF 50+ štiti 50% i više.
Pročitajte još:
Računica za zaštitu je sledeća:
SPF 15 blokira 93% UVB zraka,
SPF 30 blokira 97% UVB zraka
SPF 50 blokira 98% UVB zraka.
Čak i ako se koža ne zacrveni, UVA zraci mogu izazvati neprimetno oštećenje. Zato je važno da Vaš izabrani preparat za sunčanje sadrži odgovarajuć SPF faktor, ali i da sadrži UVA filtere koji će omogućiti širi spektar zaštite – birajte prozivode koji na sebi imaju i oznaku SPF i UVA filter.
Naneti dovoljnu količinu na čitavo telo 20ak minuta pre izlaganja suncu. Ne zaboravite uši i vrat, dlanove, tabane i druga teško dostupna mesta. Ponovo se namažite najređe na svaka dva sata, a poželjno i češće, posle intenzivnog znojenja, kupanja ili brisanja peškirom.
Imajući sve navedeno u vidu, zaključak bi bio sledeći: antisolarnu zaštitu treba koristiti stalno, ne samo kada započinjemo aktivno izlaganje sunčevom zračenju, tamniji ten ne garantuje veću zaštitu od sunca, pa i tamna koža može dobiti opekotine bez adekvatne zaštite. Nanošenje antisolarnog preparata ne smanjuje sintezu vitamina D, pa strah od hipovitaminoze ne treba imati. Uvek nakon boravka na suncu posle tuširanja nanesite hidratantni krem za negu na čitavu kožu. Birajte medicinske dermokozmetske proizvode koji na sebi imaju oznaku i SPF i UVA filtera, redovno ih obnavljajte i obavezno i uvek se obilno i redovno hidrirajte i zaštitite odećom i šeširima.
Ne dozvolite da vam manjak pažnje o koži upropasti odmor pojavom crvenila i opekotina, uživajte odgovorno na suncu i svim čarima leta.
***
Bonus video: Dr Katarina Bajec – bez čega nikako na put
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar