0
Ako je prva stvar sa kojom započinjete dan šoljica kafe, kontrola šećera u krvi će biti oslabljena pokazalo je novo istraživanje Centra za ishranu, vežbanje i metabolizam sa Univerziteta Bat. To se posebno odnosi na jutra nakon neprospavane noći, pokazuje studija objavljena u stručnom časopisu “British Journal of Nutrition”.
„S druge strane, ako popijete kafu posle doručka, to može da bude bolje za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi. Ovo može da ima važne zdravstvene benefite za sve nas“, kaže u izveštaju profesor Džejms Bets, jedan od direktora Centra za ishranu, vežbanje i metabolizam Univerziteta Bat, koji je nadzirao studiju, prenosi Fox News.
Studijom je bilo obuhvaćeno 29 muškaraca i žena, a praćeni su tokom tri različita eksperimenta preko noći. Učesnici su imali jednu noć neometanog sna, a zatim su ujutru prvo popili zašećereno piće, pa šoljicu kafe. Zatim su imali noć poremećenog sna, uz buđenje svakih sat vremena po pet minuta, pa su ujutru popili slatko piće i kafu.
Pročitajte još:
Na kraju su proveli još jednu noć neometanog sna i isprekidanog sna, nakon čega su prvo popili kafu, pa 30 minuta kasnije i zaslađeno piće. Svaki puta izmeren im je šećer u krvi, pre i nakon što su nešto uneli u organizam.
Prema studiji, kad su učesnici prvo popili kafu, nivo glukoze u krvi povećala se za oko 50 odsto nakon što su popili „doručak“. Međutim, kad su prvo popili zamensko piće za doručak i obrok, nije izgledalo da postoji negativan efekat na nivo glukoze ili reakcije na insulin.
Pročitajte još:
Iako je studija bila ograničena i potrebna su daljnja istraživanja efekat kofeina ujutru na metabolizam, rani nalazi ukazuju da bi ispijenje kafe prvo moglo da ograniči sposobnost tela da prerađuje šećer odmah nakon toga.
„Moramo da saznamo mnogo više o tome kakav efekat ima spavanja na naš metabolizam, kao i to koliki je poremećaj spavanja potreban da bi se poremetio metabolizam i koje su dugoročne posledice toga, kao i kako vežbanje, na primer, može da pomogne u suočavanju sa nekim od tih promena“, kaže glavni istraživač Hari Smits sa Univerziteta Bat.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
