Izlečenje raka bubrega je moguće: Ključna je rana dijagnostika i dostupnost savremenih terapija

Rak bubrega čini tri do četiri odsto svih maligniteta, sa nešto većom učestalošću kod muškaraca nego kod žena. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, ali poslednjih godina beleži se porast obolevanja i kod mlađih generacija.

Najpoznatiji simptomi raka bubrega uključuju krv u mokraći, bol u slabinskoj regiji i tumor koji se može napipati. Međutim, ovi simptomi su prisutni kod manje od 10 odsto pacijenata.

"Karcinom bubrega spada u bolesti koje se teško mogu prepoznati na osnovu simptoma, i zato su preventivni pregledi od presudne važnosti. Za razliku od raka prostate, kod koga se koriste tumorski markeri, za karcinom bubrega ne postoje ni markeri ni biomarkeri koji bi ukazivali na bolest. Zato se ključna dijagnostika zasniva na ultrazvučnim pregledima, jer je to metoda kojom se ovaj karcinom može lako otkriti u ranoj fazi. Ako se redovno radi, broj novodijagnostikovanih slučajeva značajno raste, a to znači i veće šanse za izlečenje. Hirurgija je i dalje osnovni način lečenja, potpunim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija) ili, kada je moguće, operacijom koja čuva organ (nefron-sparing). Kod tumora do pet, šest centrimetara, u određenim okolnostima, moguće je odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg. U trenutku postavljanja dijagnoze kod 30 odsto pacijenata već postoje metastaze, a dodatnih 30 odsto razvije metastatsku bolest u prvoj godini od dijagnoze", ističe prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Mnogi pacijenti prvi put za svoju bolest saznaju slučajno, tokom rutinskog ultrazvuka. To se upravo dogodilo Aleksandru Hajdukoviću iz Beograda.

"Redovno sam išao na preglede i upravo na jednom rutinskom ultrazvuku otkrivena je promena na bubregu. Usledile su dve operacije u samo nekoliko meseci i dijagnoza trećeg stadijuma karcinoma bubrega. Zahvaljujući programu donacije dobio sam mogućnost da primam adjuvantnu terapiju, koja podiže imunitet i pomaže organizmu da se sam izbori sa preostalim kancerogenim ćelijama, sprečavajući razvoj mikrometastaza i povratak bolesti. Ono što me je najviše dirnulo jeste posvećenost lekara i medicinskih sestara, taj osećaj da niste otpisani, da vas zovu imenom i da vas doživljavaju kao osobu, a ne samo kao pacijenta. To je jednako značajno kao i sama terapija. Zato smatram da je važno da ovaj lek postane dostupan većem broju pacijenata, jer nije suština samo produžiti život, već obezbediti da on bude kvalitetan i dostojanstven", rekao je Aleksandar Hajduković, jedan od pacijenata sa rakom bubrega.

Nakon operacije, adjuvantna imunoterapija je nova i važna opcija u lečenju visokorizičnog raka bubrega, jer smanjuje rizik od povratka bolesti i metastaza, zbog čega je važno primeniti je odmah nakon operacije, ali je u Srbiji trenutno dostupna samo kroz donaciju. Takođe, veliki iskorak u lečenju karcinoma bubrega donele su ciljane terapije, koje se u Srbiji primenjuju već 14 godina i dostupne su pacijentima preko RFZO. Imunoterapija je isto deo lečenja, ali je u Srbiji moguća tek u drugoj terapijskoj liniji. Za razliku od sveta, gde su kombinovane terapije postale standard i značajno produžile život obolelima, one u našoj zemlji još uvek nisu dostupne.

"Iskustvo naših članova pokazuje koliko je rano otkrivanje karcinoma bubrega presudno za uspešno lečenje. Nažalost, ova bolest u najvećem broju slučajeva protiče bez simptoma, pa je upravo preventivni pregled često jedini način da se bolest otkrije na vreme. Kao udruženje koje okuplja pacijente i njihove porodice, svakodnevno se zalažemo da oboleli dobiju najbolju moguću terapiju, ali i psihološku i socijalnu podršku. Posebno ističemo važnost dostupnosti savremenih terapija, jer one ne znače samo produženje života, već i njegov kvalitet. Naša je misija da pacijenti sa karcinomom bubrega u Srbiji imaju jednake šanse kao i oboleli u razvijenim evropskim zemljama", ističe Marko Đurić, predsednik Udruženja pacijenata za borbu protiv karcinoma bešike, prostate, testisa i bubrega „Urotakt“.

***