1
Od početka pandemije koronom uglavnom smo slušali kako većina pacijenata ima simptome karakteristične i za druge viruse – temperatura, kašalj, malaksalost… Onda se nedavno sve više obolelih žalilo da im je oslabilo čulo mirisa i ukusa ili da su potpuno izgubili ovaj osećaj. Specijalista otorinolaringologije Vladan Šubarević priča zašto ljudi s koronom gube čulo mirisa i ukusa i koliko su ozbiljne posledice.
„Nakon više od šest meseci pandemije kovida 19 nema nikakve dileme da su gubitak čula mirisa i u nešto manjoj meri i ukusa jedan od najsigurnijih simptoma koji se javljaju u kovid 19 infekciji. Čak se može reći i da je to i specifičan simptom jer su ostali, kao što su povišena temperatura, kašalj i malaksalost, prisutni u gotovo svim drugim infekcijama, dok se za gubitak čula mirisa i ukusa to svakako ne može reći. Ponekad gubitak čula mirisa prethodi svim drugim tegobama i simptomima“, priča prim. dr sc. med Vladan Šubarević, specijalista ORL.
On kaže i da je u svetu sada već objavljeno dosta radova na ovu temu, a koji pokušavaju da objasne pato-fiziologiju ovog poremećaja kod kovida 19, ali su mnogi od tih radova i dalje na nivou postavljenih pretpostavki na osnovu iskustva sa sličnim oboljenjima.
View this post on Instagram
Doktor objašnjava i kako to nestaje čulo mirisa.
„Za uredan osećaj čula mirisa neophodna je dobra prohodnost nosa, te sva stanja koja dovode do začepljenosti nosa (polipi, devijacija nosne pregrade, alergijska stanja, akutne infekcije nosa..) sprečavaju kontakt mirisnih čestica i receptornih ćelija“, priča naš sagovornik.
Međutim, kako kaže, jedna od glavnih aktuelnih dilema je da li je kovid 19 posebno specifičan za olfaktornu regiju u nosu ili je olfaktorna regija posebno senzitivna za kovid 19 ili se radi o čistoj slučajnosti – da u naletu kovid-čestica bude zahvaćena baš olfaktorna regija.
„U svakom slučaju, mnogo pacijenata je opisalo da im je nestalo čulo mirisa, a da je prohodnost nosa još uvek bila očuvana i bez mnogo sekreta (slina) u nosu. Neki istraživači su kod takvih pacijenata već ustanovili lokalne upalne promene samo u olfaktornoj regiji, a pošto ona zauzima mali deo nosa, disajna funkcija nosa je i dalje bila manje ili više očuvana, ali je čulo mirisa nestalo.“
A zašto u tom slučaju čulo mirisa nestaje?
„Sve naše ćelilje u organizmu, a pogotovo u sluznicama, kada su napadnute (virusom ili bakterijom) reaguju na isti način. Stvara se edem i pojačava se produkcija sekreta, tj. sluzi. Pošto je u ovom slučaju napadnuta jedna visoko specifična mala regija u nosu, upravo otok i sluz koji se stvaraju onemogućavaju kontakt mirisnih čestica i olfaktornih receptora i dolazi do gubitka čula mirisa.“
I to traje neko vreme.
„Potom počinje da reaguje naš imunosistem, uništava napadača (virus) i olfaktorna funkcija se ponovo uspostavlja, najčešće za oko dve do tri nedelje od početka simptoma“, priča doktor Šubarević.
On objašnjava i da li je moguć i trajni gubitak čula mirisa zbog korone.
Pročitajte još:
„Moguće su retke situacije dužeg gubljenja funkcije ili još ređe trajni gubitak funkcije mirisa, mada je kod kovoda 19 još uvek rano reći da li je mirisna funkcija trajno izgubljena. U tom slučaju objašnjenje bi bilo u prejakom imunološkom odgovoru. Tada naš imunosistem u želji da nas zaštiti i pobedi uljeza pretera, pa dolazi do autoimunske destrukcije i uništavanja i naših ćelija važnih za određene funkcije“, priča naš sagovornik.
On kaže i da se slična situacija destruktivnog autoimunog odgovora može videti u primerima nekih akutnih gluvoća, gde kod bezazlenih virusnih infekcija ostaju trajne posledice.
Čulo ukusa
I za čulo ukusa objašnjenje je uglavnom isto – upalni proces sa stvaranjem lokalnog edema i sluzi onemogućava funkciju gustatornih receptora.
„Međutim, mnogi autori navode da je kod svih pacijenata dominirao gubitak čula mirisa, a svima je poznato da kada nema čula mirisa menja se i osećaj ukusa, tako da je moguće da je i kod gubitka ili promenjenog osećaja čula ukusa u stvari glavni problem u nedostatku čula mirisa“, napominje doktor Šubarević.
On kaže i da, imajući u vidu da nos, gde se nalazi čulo mirisa, i ždrelo, gde se nalazi jezik sa čulom ukusa, pripadaju gornjim disajnim putevima, koji su prvi na udaru širenja i prenošenja virusa, nije neobično što su ove tegobe prisutne.
Pročitajte još:
„Ipak, jeste neobično što se to uglavnom ne dešava često u drugim sličnim respiratornim infekcijama, ali s druge strane, to može biti i dobro, jer se u ovoj pandemiji izdvaja jedan od simptoma koji se čak može nazvati i specifičnim za ovo oboljenje i samim tim olakšava postavljanje dijagnoze i početak pravovremene dijagnostike, praćenja i lečenja. Dakle, može se zaključiti da se u ovoj situaciji svaki pacijent sa ovim simptomima može sa sigurnošću odmah voditi kao kovid-pacijent, pa makar mu početni testovi bili negativni“, kaže ORL specijalista Šubarević.
Uz to, da se zaključiti da pojava ovih simptoma nema nikakve veze sa prognozom toka oboljenja, odnosno u kom pravcu će se bolest dalje razvijati, ali ako je pacijenti osete, moraju odmah da se jave svom lekaru kako bi se sprovela dalja dijagnostika.
Život bez mirisa
Sve veći broj ljudi zaraženih koronavirusom pati od anosmije, a neki od njih suočavaju se i s dugoročnim gubitkom mirisa. Takva dijagnoza onemogućava da osetimo miris sveže jutarnje kafe, tek pokošene trave ili miris sapuna na koži.
Izuzev korone, nosni polipi, hronični rinitis, dijabetes, Alchajmer ili Parkinsonova bolest i starenje samo su neki uzroci anosmije. Posebno je opasno što ljudi s anosmijom ne mogu da reaguju na opasnosti, ne mogu da osete miris dima, curenja plina ili neoprane kante za smeće.
Posebne terapije za lečenje anosmije nema, već treba pronaći uzrok. Nadu obolelima daju studije iz Pariza koje kažu da se lečenje na bazi kortizona pokazalo delotvornim, dok je drugi pristup ponovno učenje mirisa, odnosno nastojanje da se pacijent priseti mirisa.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
