2
Vakcine protiv kovida 19 napreduju ka novoj fazi razvoja, pa se čini da će uskoro biti odborena i intranazalna vakcina. Ova vrsta vakcine bi se primala inhalacijom, što je bezbolniji način, a naučnici predviđaju i da bi značajno smanjila prenos virusa.
Intranazalna vakcina bi se unosila kroz disajne puteve, odnosno kroz nos. Putovala bi kroz gornje disajne puteve, podstičući telo da na tom mestu proizvodi zaštitna antitela.
Takav imuni odgovor bi neutralizovao virus pre nego što se osoba razboli i osigurao bi da nijedan živi virus ne izađe kada osoba izdahne, kašlje ili kine.
Postojeće vakcine podstiču sistemski imunitet proizvodnjom antitela i T ćelija. Ove ćelije i proteini su visoko efikasni u neutralisanju virusa pre nego što ozbiljno oštete naše vitalne organe. Ali da bi sprečili da virus uopšte uđe u telo, naučnici će verovatno morati da ciljaju sistem sluzokože.
Vlažno tkivo koje oblaže nos i usta deo je sluzokoža, koja se proteže sve kroz gastrointestinalni i reproduktivni trakt. Iz sluznice se izlučuje druga klasa antitela za neutralizaciju virusa i drugih uljeza. Sluzokožni sistem luči specijalizovana antitela koja se nazivaju imunoglobulin A ili IgA. Kada se suoči sa virusom ili bakterijom koja napada, sluznica oslobađa IgA da bi neutralizovala strano telo.
Ako intranazalna vakcina protiv kovida 19 može da stvori snažan imunološki odgovor sluzokože, to znači da će organizam moći da zaustavi virus pre nego što dođe do vitalnih organa, poput srca i pluća. Pored toga, sekretorna IgA antitela u ustima i nosu su snažnija od IgG antitela indukovanih „klasičnim“ vakcinama, prema studiji objavljenoj u Science Translational Medicine u januaru. Pristalice intranazalnih vakcina nadaju se da bi jačanje sekretornog IgA na ovaj način predstavljalo korak više od zaštite koju nude postojeće vakcine.
Da bi telo stvorilo sekretorna antitela IgA neophodna za neutralizaciju virusa, naučnici smatraju da vakcinu treba primeniti nazalnim putem. To znači davanje vakcine kroz nos kroz nosni sprej – tako da „putuje“ kroz sluznicu.
Intranazalna vakcina pruža i veće šanse za smanjenje prenosa virusa sa čoveka na čoveka – jer se patogen efikasno neutrališe odmah ili ubrzo nakon što počne da se replicira.
Globalno, pet kandidata za intranazalnu vakcinu trenutno prolazi klinička ispitivanja, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Međutim, brojne druge kompanije i države su takođe u fazi razvoja intranazalne vakcine.
Specijalisti istraživačkog instituta za grip „Smorodintsev“ ruskog Ministarstva zdravlja razvijaju ovaj tip vakcine, a preliminarni rezultati očekuju se u bliskoj budućnosti, najavio je ministar Mihail Muraško u aprilu.
Direktor instituta Dmitrij Lioznov rekao je novinarima da se vakcina, predviđena za intranazalnu upotrebu, pravi na osnovu virusa gripa.
„Ovo je slična tehnologija kao sa vakcinom Sputnjik V, ali u ovom slučaju koristi virus gripa. Klinička ispitivanja planirana su za jesen, vakcina će biti dostupna najranije tokom zime ili sledećeg proleća “, naglasio je Lioznov.
Univerzitet u Oksfordu je krajem marta pokrenuo studiju koja ispituje vakcinu protiv koronavirusa ChAdOk1-nCoV-19 u vidu spreja za nos. U pitanju je već poznata AstraZeneka/Oksford vakcina, samo u drugoj formi.
U prvu fazu ispitivanja je uključeno 30 zdravih dobrovoljaca starih od 18 do 40 godina. Volontere će pratiti ukupno četiri meseca.
Finska kompanija razvija intranazalnu vakcinu protiv kovida 19 koristeći specijalizovanu tehnologiju za prenos gena.
Klonirani DNK lanac u adenovirusnom nosaču podstiče ćelije nazofarinksa da stvore protein virusa SARS-CoV-2. Vakcina ne sadrži živi virus, već umrtvljen, koji ima cilj da pokrene imuni odgovor u telu. Biće potrebna samo jedna doza.
Oni trenutno traže investicije za razvoj vakcine, ali nadaju se da će ispitivanja na ljudima početi u narednih par meseci.
Pročitajte još:
Turski naučnici u saradnji sa kompanijom za nanotehnologiju Nanografi razvijaju prvu tursku intranazalnu vakcinu, rekao je 20. marta ministar industrije i tehnologije Mustafa Varank.
„Ispitivanja prvog kandidata za intranazalnu vakcinu turske proizvodnje uskoro će početi na ljudima, jer su pretkliničke faze uspešno završene“, rekao je on.
Vodeći kineski proizvođač vakcina CanSino Biologics dobio je u martu odobrenje nacionalnog regulatora za lekove za započinjanje kliničkih ispitivanja svoje intranazalne vakcije.
Naveli su da treba sprovesti klinička ispitivanja kako bi se utvrdila doza vakcine za sprej za nos – a očekuje se da bude manja nego u tradicionalnoj injekciji.
Američka biofarmaceutska kompanija objavila je u martu da se udružila sa Summit Biosciences, koji su lideri u proizvodnji sprejeva za nos, kako bi proizveli AdCOVID intranazalnu vakcinu.
AdCOVID je trenutno u prvoj fazi kliničkog ispitivanja. U toj fazi učestvuju dobrovoljaci između 18 i 55 godina. Oni će primati AdCOVID u jednoj od tri varijante doze koji se daju u obliku spreja za nos.
Očekuje se da će AdCOVID imati produženu stabilnost na sobnoj temperaturi što će omogućiti isporuku vakcine bez posebnih uslova. AdCOVID bi mogla da se čuva u uobičajenim frižiderima tokom dve ili više godina.
Indijski proizvođač vakcina Bharat Biotech u martu je započeo prvu fazu kliničkih ispitivanja svoje intranazalne jednokratne doze vakcine protiv kovida 19 na nekoliko lokacija širom zemlje.
Ispitivanja su u toku u bolnicama u Hajderabadu, Nagpuru, Patni i Čenaju.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
—
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
