Vitamin C i cink ne pomažu kod korone

Zdravlje 13. feb. 202110:07 > 10:24
Podeli:
vitamin c cink korona
Foto: EPA-EFE/SANDOR UJVARI

Vitamin C i cink nisu od koristi pacijentima sa koronavirusom, saopštio je tim klinike u Klivlendu.

Njihovo istraživanje je prva velika nasumična studija koja se bavi popularnim suplementima, datim pod medicinskim nadzorom, i otkrila je da čak i velike doze ne pomažu pacijentima da se oporave od kovida 19, piše CNN.

Pročitajte još:

Tim zdravstvenog sistema klinike Klivlend nasumično je odredio 214 pacijenata da uzimaju različite doze askorbinske kiseline, poznate kao vitamin C i cink, između aprila i oktobra prošle godine, prenosi N1.

„U ovom nasumičnom kliničkom ispitivanju ambulantnih pacijenata kojima je dijagnostikovana infekcija SARS-CoV-2, lečenje visokim dozama cink glukonata, askorbinske kiseline ili kombinacije dva dodatka nije značajno smanjilo trajanje simptoma u poređenju sa standardnom negom“, napisao je tim u časopisu JAMA Network Open.

„Većina potrošača askorbinske kiseline (vitamina C) i cinka uzima znatno niže doze ovih dodataka, pa pokazivanje da čak i velike doze askorbinske kiseline i cinka nisu imale koristi ukazuje na očigledan nedostatak efikasnosti“, napisali su dr Milind Desai sa klinike u Klivlendu i negove kolege.

„Pored toga, davanje suplemenata sa nedokazanom koristi može biti štetno zbog neželjenih efekata. Pokazano je da cink u velikim dozama izaziva metalni ukus, suva usta i gastrointestinalnu netoleranciju. Askorbinska kiselina može da prouzrokuje gastrointestinalnu netoleranciju, a u sadašnjoj studiji značajno veći procenat pacijenata u podskupinama askorbinske kiseline prijavio je neželjene efekte, uključujući mučninu, dijareju i grčeve u stomaku.“

Da suplemente ne treba shvatati naivno, da mogu da izazovu više štete nego koristi, ranije je govorila i biohemičarka Sanja Vujčić.

„Bez dokazanog biohemijskog deficita nema razloga ni koristi od uzimanja bilo kog suplementa, a štetu je teško proceniti. Kao i svaki ksenobiotik (supstanca strana našem organizmu, odnosno nije proizvedena ‘iznutra’) i bilo koji suplement može izazvati neželjene efekte, ali kako suplemente kontroliše drugačija regulativa i ne podležu tako opsežnim ispitivanjima u kontrolisanim studijama kao lekovi, ti efekti su uglavnom nepoznati. Kada je priča o antioksidantima doživela vrhunac popularnosti, mnoge nade su se polagale u suplementaciju antioksidantima kako bi se sprečio štetni efekat koji oksidativne vrste u organizmu mogu da izazovu. Međutim, rezultati su bili uglavnom poražavajući. Preventiva nije dala rezultate, a neke studije su prijavile veliki porast incidencije oboljevanja od kancera kod suplementiranja velikim dozama različitim vitaminima.“

I doktorka Ivana Đurić ranije je za portal Nova.rs govorila o mogućoj šteti od preteranog unosa vitamina.

„Kad se uzima više od 1.000 mg, vitamin C nema poseban benefit za zdravlje. Neželjeni efekti ovog vitamina su retki i obično se ispoljavaju pri veoma visokim dozama i svode na dijareju, mučninu i povraćanje, a moguć je i kamen u bubregu. Kada se organizam prekomerno optereti sa većim dozama ovog vitamina, on počinje da se akumulira u telu, a to potencijalno dovodi do simptoma prekomernog znojenja“, priča doktorka Đurić.

Slično je i sa cinkom.

„Unos prevelike količine cinka može uticati na lošiju apsorpciju drugih nutrijenata kao što je bakar. Posledično, nedostatak bakra u telu može dovesti do anemije. Takođe, predoziranje cinkom može izazvati trovanje teškim metalima, a simptomi su mučnina i povraćanje, metalni ukus u ustima, nizak pritisak, kratak dah“, zaključila je dr Đurić.

BONUSVIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar