Vitamin C i cink ne pomažu kod korone

Njihovo istraživanje je prva velika nasumična studija koja se bavi popularnim suplementima, datim pod medicinskim nadzorom, i otkrila je da čak i velike doze ne pomažu pacijentima da se oporave od kovida 19, piše CNN.Tim zdravstvenog sistema klinike Klivlend nasumično je odredio 214 pacijenata da uzimaju različite doze askorbinske kiseline, poznate kao vitamin C i cink, između aprila i oktobra prošle godine, prenosi N1."U ovom nasumičnom kliničkom ispitivanju ambulantnih pacijenata kojima je dijagnostikovana infekcija SARS-CoV-2, lečenje visokim dozama cink glukonata, askorbinske kiseline ili kombinacije dva dodatka nije značajno smanjilo trajanje simptoma u poređenju sa standardnom negom", napisao je tim u časopisu JAMA Network Open."Većina potrošača askorbinske kiseline (vitamina C) i cinka uzima znatno niže doze ovih dodataka, pa pokazivanje da čak i velike doze askorbinske kiseline i cinka nisu imale koristi ukazuje na očigledan nedostatak efikasnosti", napisali su dr Milind Desai sa klinike u Klivlendu i negove kolege."Pored toga, davanje suplemenata sa nedokazanom koristi može biti štetno zbog neželjenih efekata. Pokazano je da cink u velikim dozama izaziva metalni ukus, suva usta i gastrointestinalnu netoleranciju. Askorbinska kiselina može da prouzrokuje gastrointestinalnu netoleranciju, a u sadašnjoj studiji značajno veći procenat pacijenata u podskupinama askorbinske kiseline prijavio je neželjene efekte, uključujući mučninu, dijareju i grčeve u stomaku."Da suplemente ne treba shvatati naivno, da mogu da izazovu više štete nego koristi, ranije je govorila i biohemičarka Sanja Vujčić."Bez dokazanog biohemijskog deficita nema razloga ni koristi od uzimanja bilo kog suplementa, a štetu je teško proceniti. Kao i svaki ksenobiotik (supstanca strana našem organizmu, odnosno nije proizvedena 'iznutra') i bilo koji suplement može izazvati neželjene efekte, ali kako suplemente kontroliše drugačija regulativa i ne podležu tako opsežnim ispitivanjima u kontrolisanim studijama kao lekovi, ti efekti su uglavnom nepoznati. Kada je priča o antioksidantima doživela vrhunac popularnosti, mnoge nade su se polagale u suplementaciju antioksidantima kako bi se sprečio štetni efekat koji oksidativne vrste u organizmu mogu da izazovu. Međutim, rezultati su bili uglavnom poražavajući. Preventiva nije dala rezultate, a neke studije su prijavile veliki porast incidencije oboljevanja od kancera kod suplementiranja velikim dozama različitim vitaminima."I doktorka Ivana Đurić ranije je za portal Nova.rs govorila o mogućoj šteti od preteranog unosa vitamina."Kad se uzima više od 1.000 mg, vitamin C nema poseban benefit za zdravlje. Neželjeni efekti ovog vitamina su retki i obično se ispoljavaju pri veoma visokim dozama i svode na dijareju, mučninu i povraćanje, a moguć je i kamen u bubregu. Kada se organizam prekomerno optereti sa većim dozama ovog vitamina, on počinje da se akumulira u telu, a to potencijalno dovodi do simptoma prekomernog znojenja", priča doktorka Đurić.Slično je i sa cinkom."Unos prevelike količine cinka može uticati na lošiju apsorpciju drugih nutrijenata kao što je bakar. Posledično, nedostatak bakra u telu može dovesti do anemije. Takođe, predoziranje cinkom može izazvati trovanje teškim metalima, a simptomi su mučnina i povraćanje, metalni ukus u ustima, nizak pritisak, kratak dah", zaključila je dr Đurić.BONUSVIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=EKhxKpBbT0g***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram