Faktori rizika za obolevanje od multipla skleroze

Svi novi lekovi za multpla sklerozu obezbeđeni su o trošku RFZO, otkrila je dr Jelena Drulović, načelnica Odeljenja za imunski posredovane bolesti CNS-a, Klinike za neurologiju u KCS.Ti lekovi modifikuju tok bolesti, ali ne mogu da utiču na oštećenja koja su već nastala."To znači da se smanjuje zapaljenski proes koji se dešava unutar mozga i kičmene moždine, koji onda uzrokoju relapse i pospešuju neurodegerativni proces. Sve terapije su antizapaljenske, ali ono što se jednom ošteti ne možemo da popravimo. Zato sa terapijom treba da se krene što ranije“, rekla je dr Drulović.Ovi novi lekovi takođe značajno produžavaju životni vek pacijenata, a značajni su i za žene sa multipla sklerozom koje žele da zatrudne."Kad sam počela da radim preporuka je bila da pacijentkinje ne rađaju, ali sada je došlo do promena i sada podstičemo žene da rađa. Sada postoje lekovi koje omogućavaju ženama da budu trudne i da mogu da doje. To su revolucionarna saznanja, a lekovi su široko dostupni u Srbiji. Uz lekove je manji rizik da se posle porođaja dešavaju pogoršanja", ukazuje dr Drulović.

Koji su simptomi multipla skleroze?

Dr Jelena Drulović ukazuje da se je multipla skleroza "najveći imitator u neurologiji". Stoga je teško ustanoviti simptome, ali postoje određene manifestacije bolesti koje su prepoznatljivi simptomi."Uglavnom je to zamagljen vid, bol pri pomeranju oka, vrtoglavica, tnjenje u telu, pojava duplih slika, nestabilnosti u hodu", govori dr Drulović.Ukoliko se ovi simptomi potraju duže od 24 sata, treba se odmah javiti lekaru. Rana dijagnoza je jako značajna, međutim Srbija, kao i cela Evropa, još uvek nema odgovarajuće rezultate u dijagnostici."Vreme koje protekne od prvih simptoma do postavljanja dijagnoze – poznato kao dijagnostičko kašnjenje, parametar je kvaliteta dijagnostičke službe. U Srbiji je dve godine,a cilj je da bude mesec dana", ukazala je epidemiološkinja dr Tatjana Pekmezović.

Uzroci bolesti

Multipla skleroza se može javiti u različitim godinama."Uzrast na početku bolesti ima veze sa fenotipom multipla skleroze. Većina bolesnika ima relapsno remitentnu bolest koja počinje oko tridesete, a primarna remintentna bolest ima odložen početak i muškarci i žene jednako obolevaju", kaže dr Pekmezovć.To nije nasledna bolest, ali je veći rizik od obolevanja u porodicama u kojima je neko imao."Nastaje u interakciji između genetskih faktora i faktora okoline. Najveća verovatnoća da se bolest razvije je ako je otac ili majka imaju – četvoro od 100 dece će je razviti. Češća je u familijama gde je  ima, ali to ne znači da će deca razviti bolest", kaže dr Drulović.U celom svetu raste broj obolelih. U Beogradu recimo četvoro osoba na 100.000 stanovnika razvije bolest, dok je na nivou cele države to 300 novoobolelih godišnje.Multipla skleroza je češća među ženskom populacijom, a postoje i određeni faktori rizika."Smatra se da su neki od uzorka nedostatak vitamina D, pušenje, gojaznost, infekcija Epstajn-Bar virusom", rekla je dr Pekmezović.Epidemiološkinja je ukazala i na studiju sprovedenu među studentima Medicinskog fakulteta, kojima je meren nivo vitamina D. Rezultati su bili poražavajući - većina je imala manji ili veći deficit vitamina D.Kako bi se nadoknadio ovaj vitamin, važno je konzumirati namirnice u kojima ga ima i izlagati se suncu ali uz korišćenje sredstva za zaštitu od UV zračenja, savetuje dr Pekmezović.Nije dokazano da određen režim ishrane poboljšava tok bolesti, dodaje dr Drulović, koja je to saznala od kolega sa Univerziteta Harvard."Nije pokazano da je bilo kakva hrana štetna kada je multipla skleroza u pitanju, niti da je neka hrana korisna. Ali preporučuju mediteransku ishranu, konzumaciju što više mesa i povrća. Glavna poruka je da bi šećer pacijenti trebalo da zaborave, jer se preporučuje da osobe budu što manje gojazne – jer gojaznost utiče na loš tok bolesti", kaže lekarka.

Vakcinacija, kovid i multipla skleroza

Postojala je bojazan kakav će uticaj ostvariti primena novih lekova na razvoj kovida, ali lekari iz cele Evrope dokazali su da nema štetnih efekata, kaže dr Jelena Drulović."Učestalost infekcija kovidom 19 kod pacijenata sa multipla sklerozom je ista kao kod opšte populacije, klinička slika je blaga, ali neko je imao ozbiljnije posledice poput upale pluća", dodala je dr Tatjana Pekmezović.Epidemiološkinja je naglasila da pacijenti treba da se vakcinišu, jer se po tom pitanju takođe ne razlikuju od opšte populacije. Mogu primiti sve vakcine odobrene u Srbiji.Dr Pekmezović takođe savetuje da se ne mere antitela."Pokazano je da imunitet protiv kovid infekcije nije zasnovan samo na antitelima, a vakcine imaju određeno vreme posle kojeg se postiže zaštitini titar antitela. Ključne su mere poput nošenja maske, držanja distance i izbegavanja okupljanja", kaže epidemiološkinja.***Bonus video:https://youtu.be/1w8N84r3AisPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram