Brojne evropske zemlje uvele su zabranu letova iz Velike Britanije nakon vesti o novom soju koronavirusa - zašto je ceo svet uplašen?
O razvoju situacije, prema uobičajenoj proceduri, obaveštena je i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) – ali oni tvrde da novi soj „nije van kontrole“.
„Imali smo R0 (stopu reprodukcije virusa) puno višu od 1.5 pa smo je stavili pod kontrolu. Ova situacija nije dakle u tom smislu van kontrole“, rekao je zvaničnik za hitna stanja SZO-a Majkl Rajan na konferenciji za novinare u Ženevi.
Na samom početku važno je istaknuti da postoje razlozi za zabrinutost i pozorno praćenje novog soja, ali da za sada nema dovoljno dokaza da je reč o opasnijem virusu ili da već razvijene vakcine neće štititi od njega.
Tri su ključna pitanja koja muče stručnjake i političare:
– Širi li se novi soj mnogo brže od uvreženog?
– Da li je moguće da uzrokuje težu bolest?
– Kolika je opasnost da mutira tako da postane rezistentan na nove vakcine?
Novi soj, nazvan B.1.1.7, pokrenuo je toliku uzbunu zbog nekoliko faktora.
Pročitajte još:
Prvi je taj što se čini da se brže širi budući da je u nekim delovima Velike Britanije počeo da dominira nad uobičajenim sojem.
Drugi je to što novi soj ima više mutacija nego što bi se očekivalo, a neke od njih nalaze se na važnim lokacijama na virusu.
Treći je to što se u laboratorijskim analizama pokazalo da neke od tih mutacija povećavaju sposobnost virusa da zarazi stanice te da izbegne delovanje odbrambenog sistema.
Poznato je da brojni virusi, uključujući viruse gripe i koronaviruse, stalno mutiraju. Neki brže, a neki sporije.
Mutacije su rezultat nasumičnih grešaka prilikom replikacije ili oštećenja nastalih pod uticajem okoline. One su relativno retka pojava. Procenjuje se da virus SARS-CoV-2 nakuplja oko dve mutacije mesečno. No kada se virus intenzivno širi i replicira u milijardama ćelija miliona ljudi, pa ako još preskače u razne životinjske vrste, s vremenom se mogu pojaviti neke promene koje će mu biti korisne, recimo, koje će mu omogućiti lakši ulazak u ćelije ili pak izbegavanje odgovora imunog sistema domaćina. Neke od mutacija virus mogu učiniti opasnijim u smislu da uzrokuje teže oblike bolesti. No isto tako mogu ga učiniti i bezopasnijim. Pod raznim evolucijskim pritiscima prevladaće onaj soj koji bude uspešniji.
Časopis Nature od rujna navodi da je na genomu SARS-CoV-2 otkriveno oko 12.000 mutacija. No, neće sve one biti korisne niti će učiniti da se virusi međusobno jako razlikuju. Isti rad pokazao je da se dva virusa SARS-CoV-2 prikupljena na bilo koja dva mesta na svetu u proseku međusobno razlikuju za samo 10 od ukupno 29.903 slova, koliko sadrži RNA koronavirusa.
Na novom soju primećeno je 17 mutacija u odnosu na izvorni soj iz Vuhana, od kojih osam na proteinu šiljak S.
Naučnici smatraju da je novi soj najverovatnije nastao kod teško obolelih pacijenata čiji odbrambeni sistem nije uspevao da pobedi virus. Neki takvi bolesnici leče se rekonvalescentnom plazmom koja sadrži antitela ljudi koji su preboleli kovid-19. Kod nekih pacijenata se terapija ponavlja čak više puta. Rekonvalescentna plazma često se daje kada su virusna opterećenja pacijenta velika, a imunosni odgovor slab.
Sekvenciranja genoma virusa u takvim infekcijama otkrila su neuobičajeno velik broj promena i brisanja u genomu. Uzrok tome pre svega je to što selekcijski pritisak koji proizlazi iz terapije rekonvalescentnom plazmom može biti jak zbog visokih koncentracija antitela koja se daju pacijentu. Osim toga, ako se terapija primenjuje nakon mnogo nedelja hronične infekcije, populacija virusa u organizmu pacijenta može biti neuobičajeno velika i genski raznolika, čime će se stvoriti povoljne okolnosti za brzu selekciju i izdvajanje virusa s višestrukim genskim promenama.
Stručnjaci posebno analiziraju neke promene u soju B.1.1.7 koje su otkrivene na proteinu S jer on virusu omogućuje da se veže za ćeliju i uđe u nju. Osim toga vakcine su rađene na temelju tog proteina.
Jedna od njih je mutacija nazvana N501Y koja menja najvažniji deo šiljka, domenu koja se veže na receptor ćelije. Njome protein S uspostavlja prvi kontakt s površinom ćelija našeg tela. Ako ta promena virusu olakšava ulazak u ćeliju, verovatno će mu dati evolucijsku prednost.
Druga važna mutacija je ona kojom je u proteinu S obrisan deo koji se naziva H69/V70. Ona se pojavila već u više sojeva, uključujući i onaj koji se razvio u zarazama nerčeva po farmama.
Laboratorijski eksperimenti provedeni na Univerzitetu u Kembridžu ukazuju na mogućnost da ove nove mutacije dvostruko povećavaju infektivnost virusa u ćelijskim uzorcima.
Studija iste grupe naučnika ukazuje da navedeno brisanje u proteinu S čini antitela iz krvi ljudi koji su preboleli kovid 19 manje efikasnim u napadu na virus.
Novi soj prvi je put otkriven u septembru. U novembru je već oko četvrtine slučajeva u Londonu pripadalo novoj varijanti, a sredinom decembra čak dve trećine. To bi moglo značiti da se brže širi te da je postupno istisnuo druge varijante jer je zarazniji.
Ono što se zna je da je novi soj prisutan posvuda u Velikoj Britaniji, osim u Severnoj Irskoj, te da jako dominira u Londonu, u jugoistočnoj i istočnoj Engleskoj.
Prve procene, predstavljene u petak u prezentaciji dr. Erika Volca s uglednog londonskog Imperial Collegea, govore da bi se novi soj mogao širiti oko 70% brže od dosad dominantnog. To bi pak moglo značiti da bi bazni reprodukcijski broj R novog soja mogao biti čak za 0.4 veći od onoga koji je do sada dominirao.
Pročitajte još:
S druge strane neznatno modifikovani soj može postati najčešći u zemlji ili regiji samo zato što je tamo prvi zavladao, zato što su događaji superširenja pomogli da prevlada ili zato što su epidemiološke mere u regiji u kojoj je bio prisutan bile relaksiranije nego drugde. Na primer, poznato je da se jedan soj koronavirusa proširio po Evropi iz Španije zato što su se mnogi ljudi tamo zarazili tokom godišnjih odmora kada su mjere bile relaksirane. Na sličan način novi se soj mogao proširiti Londonom jer je nivo strogosti mjra u njemu bio nižeg, drugog stepena.
Gdje se sve proširio novi soj, teško je reći jer se genske analize ne provode svuda jednako sistematski. Pretpostavlja se da je nastao u Velikoj Britaniji ili da je u nju došao iz neke zemlje koja ima puno manje mogućnosti praćenja mutacija SARS-CoV-2.
Osim u Velikoj Britaniji, po nekoliko slučajeva novog soja zabeleženo je u Danskoj, Australiji i Holandiji, a u Južnoafričkoj Republici otkriven je soj koji ima neke zajedničke mutacije.
Za sada nema dokaza koji bi ukazivali na to da je novi soj smrtonosniji, međutim, to je nešto što svakako treba pratiti. Prema izveštaju New and Emerging Respiratory Virus Threats Advisory Group (NERVTAG), tela koje savetuje britansku vladu, do sada su zabeležena četiri smrtna slučaja na oko 1000 zaraženih. No, čak i veća zaraznost, sama po sebi, dovoljna je da se širenje ubrza, da većem broju ljudi treba hospitalizacija te da se poveća pritisak na bolnice.
Stručnjaci smatraju da bi postojeća vakcina gotovo sigurno trebalo da štiti od novog soja. Barem za sada.
Fajzerova, Modernina i AstraZenekina vakcina razvijaju imunološki odgovor na protein S. Ona uvežbavaju imunitet da napada nekoliko različitih delova proteina S, pa bi, čak i ako je neki njegov deo mutirao, i dalje trebalo da deluje.
Sručnjaci upozoravaju da bi bilo opasno kada bi se novi soj nekontrolisano širio i nakupio više mutacija. U nekom trenutku njih bi moglo biti dovoljno da delovanje antitela razvijenih vakcinacijom prestane da bude efikasno.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar