Lekari otkrivaju koja količina alkohola može biti uzrok za pojavu raka

Alkohol je, prema klasifikaciji Međunarodne agencije za istraživanje raka, toksična, psihoaktivna i zavisnost-indukujuća supstanca, kao i kancerogen Grupe 1 koji je uzročno povezan sa sedam vrsta raka, uključujući rak jednjaka, jetre, debelog creva i dojke. Konzumacija alkohola povezana je sa 740.000 novih slučajeva raka godišnje na globalnom nivou, piše u istraživanju "The Lancet Public Health"

U Evropskoj uniji, umerena do laka konzumacija alkohola (<20 g čistog alkohola dnevno, što je ekvivalent konzumaciji približno <1,5 L vina

12% alkohola po zapremini], <3,5 L piva

5% alkohola po zapremini] ili <450 mL žestokih pića

40% alkohola po zapremini] nedeljno) bila je povezana sa skoro 23.000 novih slučajeva raka u 2017. godini, što čini 13,3% svih rakova koji se mogu pripisati alkoholu i 2,3% svih slučajeva sedam vrsta raka povezanih sa alkoholom. Gotovo polovina ovih slučajeva (približno 11.000) činila je rak dojke kod žena. Takođe, više od trećine slučajeva raka pripisanih umerenoj konzumaciji alkohola (oko 8.500 slučajeva) bilo je povezano s niskim nivoom konzumacije (<10 g dnevno).

Povećanje nivoa konzumacije alkohola povezano je s povećanjem rizika od bolesti i smrtnosti, što otvara pitanje da li se može definisati bezbedan nivo konzumacije alkohola koji ne nosi rizik po zdravlje. Za identifikaciju bezbednog nivoa konzumacije alkohola potrebni su naučni dokazi koji pokazuju odsustvo povećanog rizika od bolesti ili povreda pri tom nivou. Neke, ali ne sve, studije sugerišu da blaga konzumacija alkohola može imati mali zaštitni efekat, mereno rizikom od određenih kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa tipa 2.

Neke studije pokazuju postojanje takvih efekata kod određenih vrsta kardiovaskularnih bolesti kod osoba srednjih godina i starijih. Međutim, nekoliko pregleda je takođe pokazalo da zaštitni efekti umerene konzumacije nestaju uz povremenu prekomernu konzumaciju, koja povećava rizik od bilo koje kardiovaskularne bolesti.

Nijedna studija nije pokazala da potencijalni zaštitni efekat za kardiovaskularne bolesti ili dijabetes tipa 2 smanjuje rizik od raka kod pojedinca. Dokazi ne ukazuju na postojanje određenog praga pri kojem se kancerogeni efekti alkohola počinju manifestovati u ljudskom telu. Kao takav, ne može se utvrditi bezbedna količina konzumacije alkohola za rak i zdravlje. Konzumenti alkohola treba da budu objektivno informisani o rizicima od raka i drugih zdravstvenih stanja povezanih s konzumacijom alkohola.