Tabela jasno otkriva koji je normalan pritisak u odnosu na godine starosti: Ovi brojevi treba da vas zabrinu

Krvni pritisak se menja i fluktuira tokom dana u zavisnosti od mnogih faktora, kao što su nivo aktivnosti, emocionalno stanje i san, piše HRI.org.au.

Visok krvni pritisak može biti tiha opasnost, pa je važno redovno proveravati krvni pritisak. Merenja krvnog pritiska mogu pokazati koliko naporno vaše srce radi i važan su deo opšte procene zdravlja.

Najčešći način merenja krvnog pritiska je uz pomoć aparata za pritisak, kod kuće ili kod lekara, mada danas i mnoge apoteke imaju uslužne aparate za merenje pritiska. Ako vaš krvni pritisak ostane visok duži period, to može dovesti do srčanih oboljenja i kardiovaskularnih bolesti, kao što su srčani udar, moždani udar, srčana insuficijencija ili bolesti bubrega.

Pročitajte još

15

Test od 350 evra koji može da produži život i spreči najteže bolesti: „Najzdraviji i najjači neće živeti najduže, već samo ovi ljudi“

Zdravlje

22. okt 2024

15 komentara

Zdravlje

22. okt 2024

15 komentara

0

Svi načini da momentalno snizite visok krvni pritisak

Zdravlje

01. jul 2022 0

Zdravlje

01. jul 2022 0

Šta znače brojevi krvnog pritiska

Krvni pritisak se beleži kao dva broja, jedan iznad drugog, kao što je 120/80. Oba broja se mere u jedinicama koje se nazivaju milimetri žive (mm Hg).

• Sistolički pritisak: Gornji broj, poznat kao sistolički pritisak, predstavlja pritisak svaki put kada srce kontrahuje (ili se stegne).
• Dijastolički pritisak: Donji broj, ili dijastolički pritisak, predstavlja pritisak u arteriji dok se srce opušta pre sledećeg otkucaja.

Normalni raspon krvnog pritiska varira od osobe do osobe. Vaš lekar će vas savetovati o tome šta je zdravo za vas, na osnovu vaše medicinske istorije.

Za većinu ljudi, sledeće je vodič.

1. Novorođenčad do 1 meseca
– Sistolički: 60-90 mmHg

– Dijastolički: 20-60 mmHg

2. Bebe

– Sistolički: 87-105 mmHg

– Dijastolički: 53-66 mmHg

3. Predškolci

– Sistolički: 95-105 mmHg

– Dijastolički: 53-66 mmHg

4. Školarci

– Sistolički: 97-112 mmHg

– Dijastolički: 57-71 mmHg

5. Adolescenti
– Sistolički: 112-128 mmHg

– Dijastolički: 66-80 mmHg

6. 18-39 godina

– Žene: 110/68 mmHg

– Muškarci: 119/70 mmHg

7. 40-59 godina

– Žene: 122/74 mmHg

– Muškarci:124/77 mmHg

8. 60+ godina

– Žene: 139/68 mmHg

– Muškarci: 133/69 mmHg

Visok krvni pritisak obično nema simptome. Možete imati visok krvni pritisak i osećati se savršeno dobro. Jedini način da saznate da li vam je pritisak visok je da ga redovno proveravate kod svog lekara ili da ga pratite sa kućnim aparatom za merenje pritiska.

Nizak krvni pritisak može biti problem ako negativno utiče na vaše telo ili utiče na vaše osećaje. Na primer, može izazvati vrtoglavicu ili onesvešćenje.

Ako imate brige u vezi sa svojim krvnim pritiskom, obratite se svom lekaru.