Dr Lukić otkrio spisak svih antibiotika za kovid upalu pluća

Doktor Lukić od početka pandemije građanima daje korisne informacije o svakom aspektu lečenja kobnog kovida 19. Ovog puta se osvrnuo na antibiotike, možda čak i najzastupljenije lekove u Srbiji, a uradio je to na šaljiv način."Evo i poslednjeg medicinskog tvita za ovu godinu. Ovo je spisak svih antibiotika koji su indikovani za lečenje kovid upale pluća: ", napisao je dr Lukić, ali nije naveo nijedan jedini antibiotik - jer oni zapravo ne leče kovid upalu pluća.https://twitter.com/srdjl/status/1344701411297255426?s=21Naravno, nisu odmah svi shvatili nameru dr Lukića, pa je neko pitao:"Zašto ja ne vidim listu? Gde grešim? Može poslednja pomoć za 2020. godinu?"Na to je doktor odgovorio  "zato što je nema". U raspravi sa drugim korisnikom Tvitera, koji je predočio ono što se u Srbiji i radi - da se antibiotici prepisuju čim dobijete upalu pluća - pulmolog je detaljnije objasnio:"U medicini postoji preventivno davanje antibiotika. Pacijenti koji su imunokompromitovani, npr. oboleli od AIDS ili oni sa transplantiranim organom dobijaju jednu tabletu Bactrima na dan. Terapijska doza Bactrima je 4 tablete. A ovi za kovid daju pune doze dva antibiotika", objasnio je.Međutim, da li se lekari ipak daju pacijentima te lekove jer ne mogu da isprate ko će razviti infekciju? Ni to nema smisla, napisao je dr Lukić."To bi onda bila profilaktička indikacija i za to ne idu terapijske doze. Niti idu dva antibiotika. A posebno ne idu tri antibiotika. Tako da nije u pitanju davanje antibiotika preventivno".https://twitter.com/srdjl/status/1344720659495198725Dakle, ostaje misterija zašto pacijenti u Srbiji masovno dobijaju antibiotike - kada treba da ih piju samo pojedini, kod kojih je lekar, nakon pažljivog praćenja stanja, utvrdio potrebu za tim lekovima.U Srbiji vlada i opasan trend lečenja kod kuće "zamenom za penicilin", što je takođe veoma pogrešno, upozoravaju doktori."Generalno, antibiotik sam po sebi često ne izazove neki drastičan problem u vidu nuspojava, ali je problem rezistencija. Kada se sutra, recimo, javi potreba za tim istim antibiotikom, organizam prosto više ne reaguje na njega, postane imun. To je dugoročni efekat koji ne može odmah da se vidi, a može da ima opasne posledice", rekao je nedavno dr Nikola Stojković za naš portal.***Bonus video:https://youtu.be/s77YSgy8VGsPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram