3
Poslednjih nedelja svedoci smo sve većeg broja zaraženih novom omikron varijantom koronavirusa. Širom sveta, broj obolelih duplira se na svaka 2-4 dana. I taman kada smo pomislili da se kraj pandemije bliži, novi soj i brojevi demantovali su nas u potpunosti. Da li smo se prerano opustili i novu omikron varijantu potcenili?
SZO je do sada otkrivene varijante koronavirusa, na osnovu određenih kriterijuma, podelila u 4 ključne grupe: varijante koje izazivaju zabrinutost, varijante od interesa, varijante pod monitoringom, i varijante koje se više ne prate, jer za tim nema potrebe.
Najznačajnija je svakako prva grupa, varijante koje izazivaju zabrinutost, a 3 ključna kriterijuma da bi se neki soj svrstao u ovu grupu jesu: povećanu transmisibilnost, odnosno prenosivost. Dakle, da se brže i lakše širi. Drugi kriterijum je povećana virulentnost, ili promene u samoj kliničkoj prezentaciji bolesti. A treći kriterijum, i možda najvažniji razlog za brigu, jeste smanjena efikasnost dostupnih mera zaštite, dostupne dijagnostike i terapije, pa čak i smanjena efikasnost dostupnih vakcina, prema tom novom soju.
Do sada, varijante koje izazivaju zabrinutost su sojevi Alfa, Beta, Gama i Delta, ali od 26.novembra 2021.godine, upravo zbog svojih karakteristika, i novi Omikron soj. Upravo ova činjenica daje pravi odgovor na pitanje sa početka.
Često zaboravljamo, kada je koronavirus u pitanju, da nažalost, i dalje, mnogo toga ne znamo.
Ono što do sada znamo o novoj omikron varijanti jeste njeno izuzetno lako i brzo širenje. Preliminarna ispitivanja ovu visoku transmisibilnost u najvećoj meri pripisuju činjenici da omikron varijanta ima izuzetno veliki afinitet ka ćelijama nosne sluznice, te da je kao jedan od dominantnih puteva širenja upravo disanje i izdisaj na nos.
Druga stvar, koja zadaje brigu, jeste da su dosadašnja ispitivanja pokazala da je ova varijanta veoma vešta u izbegavanju antitela proizvedenih nakon prethodnih COVID infekcija, pa čak i nakon određenih vakcina. I to je deo gde treba biti veoma jasan, kako ne bi postojale nedoumice.
Mogućnost da se i vakcinisane osobe zaraze novom omikron varijantom nikako ne znači da dostupne vakcine nisu efikasne i da se ne treba vakcinisati. Naprotiv!
Jedina dobra stvar u ovom rastućem talasu bila bi kada bi ovaj porast broja zaraženih podstakao sve one koji se nisu vakcinisali, da se vakcinišu, i da prime treću booster dozu.
Pročitajte još:
Kompletna vakcinacija je jedini način da se smanji mogućnost da do infekcije omikron varijantom uopšte i dođe. Odnosno, da ako i dođe do infekcije, ne dođe do teže forme bolesti, i nažalost fatalnog ishoda, koji je sa novom omikron varijantom i te kako moguć, a to često zanemarujemo.
Tome u prilog govori i činjenica da su ispitivanja sprovedena do sada, pokazala da su teške forme bolesti i, samim tim, prijem u bolnicu za 65% smanjeni kod onih koji su vakcinisani sa dve doze, odnosno za čak više od 80% kod onih koji su primili i treću booster dozu, u poređenju sa nevakcinisanima.
Vakcina ne samo da podstiče proizvodnju antitela, već, još značajnije, aktivira T ćelijski imuni odgovor, koji se smatra jednim od najznačajnijih „oružja“ u borbi protiv bolesti. Studije pokazuju da je upravo ovaj celularni imuni odgovor zaslužan što omikron varijanta ne prodire u dublje strukture respiratornog sistema, i ostaje u gornjim partijama, dajući lakšu kliničku sliku, posebno kod vakcinisanih.
Još nešto što novu omikron varijantu razlikuje od dosadašnjih varijanti koronavirusa, ali i što treba da podstakne vakcinaciju, jeste i činjenica da u većini slučajeva, imunitet nakon preležane infekcije, u slučaju omikron soja, nije dovoljan. Što govori u prilog tome da osoba koja je preležala COVID izazvan prethodnim sojevima, vrlo lako može da dobije ponovo COVID prourokovan novom omikron varijantom.
I da se na kraju, vratimo na pitanje sa početka naše priče.
Iako je omikron varijanta od strane SZO proglašena varijantom koja izaziva zabrinutost, moj utisak je da smo na maske i distanciranje prilično zaboravili, a nažalost, kako vreme odmiče, ni broj vakcinisanih ne pokazuje značajan porast.
Zašto uvek biramo da čekamo da se problem desi, umesto da ga sprečimo? Posebno kada imamo mogućnost za to.
Zaboravljamo da svako od nas, utiče na to kakva će budućnost pandemije biti.
Vakcinišite se, ako do sada niste, ne zaboravljajte maske, držite distancu i zdravo mislite svake nedelje u 12.40h na Novoj S televiziji, a svakog ponedeljka u našim novinama Nova i na portalu nova.rs.
***
Bonus video: Zdravo misli o omikron soju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
