0
„Najveći strah naših pacijenata izaziva pojava krvi u stolici, ali krvarenje iz debelog creva ne znači da neko neko sigurno ima neko maligno oboljenje, međutim, znači da mora da se javi izabranom lekaru i proveri svoje zdravlje. Osluškujući svoj sopstveni organizam ljudi treba da brinu o svom zdravlju i svaki simptom treba da bude poziv za odlazak na pregled, a rano otkrivanje bolesti debelog creva obezbeđuje stopostotne šanse za izlečenje“, ističe dr Goran Stanojević direktor Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu.
Stanojević je na Petom međunarodnom kongresu koloproktologije „Konstantinovi dani“ rekao da učestalog oboljevanja od bolesti debelog creva raste, ali i da dijagnostika postaje sve bolja i bolja.
„Pravovremena dijagnostika i i pravovremeni tretmani najsavremenijim principima lečenja, pre svega u oblasti hirurgije, ali i veštačke inteligencije pomažu u lečenju sve većeg broja pacijenata. Ne brinem za dostignuća ove vrste hirurgije u Srbiji jer napredujemo“, izjavio je dr Stanojević.
On je rekao da su neposredno nakon završetka epidemije korone lekari u Srbiji bili suočeni sa velikim brojem pacijenata koji su se nalazili napredovaloj fazi bolesti debelog creva, ali sada je ta situacija nešto bolja.
Direktor Univerzitetskog kliničkog centra dr Zoran Perišić je rekao da je najstrašniji period u toj zdravstvenoj ustanovi bio kada je popustila korona i kada su pacijenti koji su bili u strahu od koronavirusa, krenuli na preglede.
Pročitajte još:
„Bio je jedan strahoviti priliv pacijenata sa odmaklim fazama svojih bolesti. U godini nakon korone potrošili smo tri puta više hirurškog konca nego prethodnoj godini i to vam daje uvid koliko je priliv pacijenata bio veliki. Uspeli smo da dogovorimo na taj izazov, kao i na ostale. Klinika za abdominalnu hirurgiju ima dobru opremi i dovoljno kapaciteta da zbrine sve pacijente sa juga Srbije“, kazao je Perišić.
Predsednik Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva dr Svetolik Avramov rekao je da se novim tehnikama u hirurgiji debelog creva i stražnjeg creva barata u celoj zemlji našoj zemlji.
„Prati se ta medicina u onoj meri u kojoj mogućnosti ove zemlje dozvoljavaju. Nismo mi Amerika da idemo ka nekim velikim vrhovima, ali možemo da pratimo i držimo korak sa svetom“, izjavio je Avramov.
Dvodnevni kongres „Konstantinovi dani“ okupio je u niškom Naučno-tehnološkom parku gotovo 200 učesnika iz iz 11 zemalja uključujući i Srbiju. Među 40 predavača je i 16 iz zemalja Evropske unije, a glavne teme skupa su savrmene metode lečenja kolorektalnog karcinoma, upalnih bolesti debelog creva i benignih oboljenja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
