"Neurolog sam i proučavam mozak 15 godina. Ako uradite samo jednu stvar imaćete savršeno pamćenje i mozak će vam raditi kao sat"

"Već 15 godina proučavam mozak, a pet godina sam radila u ustanovi za negu osoba s problemima pamćenja. Stalno podsećam ljude da biraju hranu koja hrani mozak, a ne onu koja mu šteti. Mozgu su potrebni hranljivi sastojci za obnavljanje tkiva, borbu protiv toksina i proizvodnju neurotransmitera kako bi ostao mlad, oštar i pun energije što je duže moguće.

To znači da treba birati nutritivno bogate namirnice sa nižim sadržajem ugljenih hidrata. Pravilni nutrijenti obezbeđuju građevinske blokove za mozak, dok manji unos ugljenih hidrata pomaže u stabilizaciji šećera u krvi i sprečava nagle skokove i padove. Ovi oscilacije mogu uzrokovati vrtoglavicu, anksioznost, umor, razdražljivost i smanjenu koncentraciju.

Kako prilagoditi ishranu da bi mozak ostao zdrav

Zdrava količina ugljenih hidrata koju bi trebalo unositi je oko 130 grama dnevno (oko 25% kalorijskog unosa u dijeti od 2.000 kalorija).

Međutim, kvalitet ugljenih hidrata je važniji od njihove količine. Na primer, ako pojedete voće bogato šećerima, poput grožđa ili lubenice, nakon visokoproteinskog i masnog obroka, poput grčkog jogurta, porast šećera u krvi biće sporiji i stabilniji.

Najbolje je prvo konzumirati namirnice bogate mastima i proteinima, a ugljene hidrate ostaviti za kraj obroka. Idealan izbor za užinu su krastavci, paprika, sir, kokosov jogurt, pekan ili orasi.

Ako pojedete nešto slatko na prazan stomak, šećer u krvi će naglo skočiti, a zatim brzo pasti, što može izazvati osećaj slabosti, razdražljivosti i kasnije prejedanje. Dugoročno, ovakvi skokovi šećera povećavaju rizik od insulinske rezistencije, dijabetesa i kognitivnih oštećenja.

Evo nekoliko jednostavnih zamena koje mogu poboljšati zdravlje mozga:
✅ Umesto celog peciva ili žitarica za doručak, pojedite tost sa avokadom.
✅ Umesto sendviča i čipsa za ručak, birajte supu i salatu.
✅ Umesto krompira ili pirinča za večeru, koristite kinou ili pirinač od karfiola.
✅ Za desert, umesto sladoleda, uzmite bobičasto voće sa malo šlaga ili nekoliko kockica tamne čokolade.

Nema potrebe opsesivno brojati svaki gram ugljenih hidrata, jer to može biti stresno i kontraproduktivno. Ali često nismo ni svesni koliko ih unosimo u toku dana. Kada postanete svesni svojih navika, lakše ćete ih promeniti.

Samo ova jedna promena u ishrani može doneti brojne koristi – od smanjenja nivoa glukoze i insulina (što znači i manje upala), do povećanja unosa ključnih nutrijenata za mozak, poput proteina, vitamina i zdravih masti iz povrća i boljeg pamćenja.

(Make it)