Bez obzira na to da li ćete leto provesti u gradu ili pored vode, sigurni smo da ste posle vanrednog stanja željni sunca i da vam je dosta tena u nijansi kreča. Ne zaboravite da smo uprkos upozorenjima stručnjaka i dalje skloni da verujemo u mitove o sunčanju koji mogu da budu vrlo opasni.
Porazgovarali smo sa dermatologom dr Svetlanom Minić i zamolili je da nam otkrije ima li istine u najčešćim mitovima koji se vezuju za sunčanje.
Ne mogu da izgorim u hladu, pod suncobranom ili drvetom
Suncobran ili krošnja drveta jestu zaštita od sunca, ali to ne znači i da od sunca potpuno štite. I jedno i drugo propuštaju sunčeve zrake. Krošnja drveća na moru, a to su najčešće borovi – slaba je, šarena, sa mestimičnim hladom i suncem. Takođe, u zavisnosti od debljine tkanja na suncobranu, propušta se manja ili veća količina sunčevog zračenja.
Treba pratiti kretanje senke, ona se pomera u toku dana. Tako, ako zaspite u hladovini, možete se probuditi na suncu sa opekotinama.
Ne mogu da izgorim jer je oblačno
Istina je da se može izgoreti i kad je sunce iza oblaka. To se često dešava, da su ljudi nemarni kada je oblačno, jer misle da im sunce ne može nauditi. Naravno – to zavisi od „debljine“ oblaka, ali u letnjim mesecima oni mogu biti tanki, prozirni, a iznad njih je letnje, jako sunce, čiji zraci pod pravim uglom prodiru kroz oblake. Takođe, ti skoro nevidljivi zraci se reflektuju o ravne površine kao što su voda ili stene i pojačava se efekat zračenja.
Vrste sunčevih zraka
Imamo tri vrste zraka: UVA, UVB i UVC. Ovi poslednji su najopasniji, ali do zemljine površine stižu u jako malom procentu. Mogu se naći u veštačkim izvorima UV zračenja. UVB predstavlja pet odsto UV zračenja koje dopire do površine naše planete, mogu oštetiti kožu tokom cele godine i pogađaju površinski sloj kože. Izazivaju crvenilo i većinu opekotina i ključni su u nastanku raka kože. Takođe, omogućavaju stvaranje vitamina D. UVA predstavlja 95 odsto UV zračenja koje dopire do površine Zemlje. Prodiru u kožu dublje od UVB zračenja i izazivaju trenutno tamnjenje kože. Koriste se u solarijumima i izazivaju bore, prevremeno starenje i pojavu „pega od sunca“. Doprinose i nastanku raka kože.
Imam tamniji ten, ne treba mi zaštitni faktor
Osobe koje imaju tamniju kožu imaju i više pigmenta koji ih štiti od sunčevih zraka. Neke od njih nikada nisu izgorele. Istina je da i tamnopute osobe mogu izgoreti na suncu, ako su dugo boravile na suncu. Neki se neprijatno iznenade kada odu na letovanje u predele koji su bliži polutaru, gde je sunce jače. Tamo lako dobiju opekotine. Takođe, ne treba zaboravti, postoji i kumulativni efekat zračenja, koji nije odmah vidljiv. Na koži izloženoj suncu pojavljuju se znaci oštećenja i razne vrste poremećaja pigmentacije.
Pročitajte još:
Već sam pocrnela, ne mogu da izgorim, mazaću ulje bez zaštitnog faktora
Svako od nas ima maksimum pigmenta koji može da sintetiše u koži. Ta pigmentacija može delimično da štiti. Ulja bez zaštite deluju samo na hidrataciju površnog sloja i nikakav drugi efekat nemaju. Opekotine se mogu vrlo lako javiti na osunčanoj koži. Kod osoba koje imaju osetljivu kožu i koje su, na primer, imale više opekotina na istom mestu, mogu ostati trajne posledice.
Mogu da izgorim samo leti
I leti i zimi se može izgoreti. Na planinama je viša nadmorska visina i manja je debljina zaštitnog vazdušnog stuba nego na obali mora. Zimi sunce pada pod manjim uglom, pa je manje snage, ali se zato reflektuje o sneg koji pojačava njegovo dejstvo. I leti i zimi je obavezna zaštita.
Opekotine su opasne samo ako se ljuštim i ako me boli
Opekotine su velika trauma kože. U zavisnosti od površine kože koja je zahvaćena i intenziteta opekotine, mogu biti blage, koje se smire za jedan dan, do teških stanja praćenih visokom temperaturom, kada je neophodna lekarska pomoć.
Mogu da koristim prošlogodišnju kremu za sunčanje
Krema za sunčanje ima svoj rok trajanja. Na pakovanju postoji do kog vremena se može koristiti ako nije otvarana, i koliko ako je otvorena. Otvorena krema od prošle godine se ne može koristiti.
Ne mogu da izgorim dok sam unutra (u kolima, pored prozora)
Kroz staklo ne prolaze UVA zraci, ali mogu proći UVB i UVC, koji takođe mogu izazvati opekotine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare