Naučnici se plaše da vakcina protiv koronavirusa neće biti dovoljno delotvorna na gojaznim ljudima.
Dok se Hezus Sosa Garsija brinuo o ljudima obolelim od kovida 19 na odeljenju intenzivne nege, primetio je da je gojaznost jako važan faktor. On i njegove kolege iz te bolnice u Meksiku proverili su podatke prethodnih pandemija i shvatili su da definitivno postoji veza između manje otpornosti pacijenata i njihove kilaže. Kad je kovid 19 u pitanju, polovina pacijenata koje je lečio na intenzivnoj nezi je bila gojazna, prenosi sajt Nature.com.
Sosa Garsija je optimista i misli da će vakcina protiv koronavirusa stići brzo, ali za Meksiko i mnoge druge države u kojima je gojaznost veliki problem, ona možda i neće značiti spas od pandemije jer naučnici misle da neće isto delovati na one s visokim indeksom telesne mase.
Pročitajte još:
Gojaznost se već neko vreme povezuje sa slabijim imuno odgovorom na kovid 19, ali se ne može pouzdano reći da li će vakcina delovati podjednako na ljude normalne kilaže i one s viškom kilograma.
Preliminarni izveštaji pokazuju da kovid 19 traje u proseku pet dana duže kod gojaznih ljudi, rekao je endokrinolog Danijel Drejker iz bolnice Maunt Sinaj u Torontu.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije otkrivaju da je oko 13 odsto svetske populacije gojazno. Dosadašnje vakcine protiv gripa, hepatitisa B i besnila su slabije delovale na gojazne, ali to i dalje nije dokaz da će nova vakcina protiv korone na njih takođe imati manji efekat.
Naučnici kažu i da bi jedno od rešenja mogla da bude veća, dupla ili trostruka doza vakcine za gojazne. Ostaje da se nadamo da će se zdravstveni sistemi zemalja širom sveta i vlade istih tih zemalja vezu između kovida 19 i gojaznosti tretirati s pažnjom koju ta tema zaslužuje.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar