0
Ima mnogo potencijalnih koristi.
Butejko (Buteyko) disanje je metoda disanja koju je pedesetih razvio ukrajinski lekar Konstantin Butejko, a i danas se smatra prirodnim načinom za poboljšanje zdravlja, povećanje energije i koncentracije, smanjenje nivoa stresa i anksioznosti i poboljšanje kvaliteta sna.
Butejko je svoju metodu disanja i zasnovao na ideji da loše navike disanja mogu doprineti zdravstvenim problemima kao što su bolesti srca, visok krvni pritisak, anksioznost i depresija.
Neki ljudi koriste Butejko disanje za lečenje simptoma astme i drugih respiratornih problema, ali ono takođe ima svoje rizike i mere predostrožnosti koje treba uzeti u obzir.
Glavni koncept iza Butejka tehnike disanja je da ljudi sa astmom imaju tendenciju da dišu dublje i brže nego što je potrebno. Stručnjaci ovo nazivaju hiperventilacijom, piše Medical News Today.
Butejko metoda disanja zato uči ljude kako da koriste svoju dijafragmu za disanje celim telom umesto plitkog disanja u grudima koje koristi previše kiseonika i dovodi do hiperventilacije i prekomerne proizvodnje ugljen-dioksida (CO2).
Postoje mnoge navodne prednosti Buteiko disanja, mada je, naravno, neophodno više istraživanja da bi se one konačno dokazale, jer je većina studija bila mala i istraživači ih nisu često ponavljali.
Studija iz 2019. godine otkrila je da je Buteiko tehnika disanja efikasna u lečenju simptoma kod osoba sa opstruktivnom disfunkcijom Eustahijeve tube (ETD), što je stanje koje utiče na pritisak srednjeg uva, te da čak može biti odgovarajuća alternativa za ljude koji ne mogu da priušte operaciju.
Britanske smernice za lečenje astme revidirane 2011. godine ukazuju na to da se za Butejko metodu „može smatrati da pomaže pacijentima da kontrolišu simptome astme“. Ovo je neobično jer je to jedina komplementarna terapija koja je odobrena u smernicama. Ispitivanja ukazuju na prednosti u smislu smanjenja simptoma i upotrebe bronhodilatatora, ali bez uticaja na funkciju pluća.
Neki dokazi sugerišu da Butejko disanje može pomoći i u smanjenju nivoa anksioznosti kod ljudi sa anksioznim poremećajima, jer pomaže ljudima da kontrolišu svoje disanje, otkucaje srca i krvni pritisak. Ovo im može pomoći da se osećaju smirenije i manje pod stresom.
Butejko disanje izvodi se u tri koraka.
Priprema
Sedite na pod ili na stolicu tako da možete lepo da izdužite kičmu i držite je pravo.
Dišite normalno nekoliko minuta da opustite sve mišiće.
Kontrolna pauza
Polako izdahnite, a zatim zadržite dah.
Koristite kažiprst i palac da začepite nos.
Zadržite taj dah dok ne dođe do poriva da udahnete, a zatim udahnite. Tokom ovog dela može doći do nevoljnog pomeranja dijafragme.
Dišite normalno najmanje 10 sekundi.
Ponovite nekoliko puta.
Maksimalna pauza
Polako izdahnite, a zatim zadržite dah.
Začepite nos palcem i kažiprstom.
Zadržite taj dah što je duže moguće; ciljajte na dvostruko duže vreme kontrolne pauze.
Kada postane umereno nelagodno, udahnite.
Dišite normalno najmanje 10 sekundi.
Ponovite nekoliko puta.
Pročitajte još:
Da bi se naučila ova veština, stručnjaci preporučuju da se vežba 15-20 minuta triput dnevno, najmanje 6 nedelja.
Glavni nedostatak ove tehnike disanja je to što ljudima može biti teško da prate uputstva. Potrebno je da duboko udahnu i polako izdišu, što nekima može biti neprijatno.
Neki su kritikovali Butejkovu metodu kao pseudonauku jer je zvanična medicina još nije prihvatila kao validan tretman za astmu ili bilo koju drugu bolest.
Osim toga, nema dovoljno dokaza o tome koliko dobro ova tehnika funkcioniše, nema naučno zasnovanih informacija o tome koliko dugo treba da vežbate Butejko disanje da biste videli rezultate, a mnoga istraživanja Butejko disanja su starija istraživanja, zbog čega je neki smatraju zastarelom metodom.
No, ništa ne košta da probate.
